[VELIKO-SLOVO]Ž[KRAJ-VELIKO-SLOVO]ivot ima sulud scenarij, on je najmaštovitiji pisac. Ima periode koji nas skoro unište, bace na koljena, kad je u nama sve mrtvo, a tijelo diše, srce kuca, i neće da stane. A poželimo da nas nema, i to ne samo jednom u životu. Da, svi imamo to nešto što nas je promijenilo, nekad na bolje, a nekad na gore.
Tvrdoglavost, upornost i ponos
Nikad nisam kroz život hodala sa dudom u ustima, ali jesam s dječjom naivnošću. A samo ja znam cijenu toga. Znaju moje proplakane noći, slomljeno srce… Jer, najgore su one rane koje se ne vide, i koje se kriju iza osmijeha. Jedva da nekako zakrpaš srce, ustaneš treturajući, a život ti zada novi udarac. Služim li ja životu kao vreća za boks? Koliko puta sam se to upitala? Imam četrdeset i sedam kila, ali tonu inata, principa, želje da ustanem kad me život baci na koljena. Ako je odlučio da se bori sa mnom, ja se predat neću. Onog trenutka kad se odlučiš ustati, ustaješ. Ništa te u time neće spriječiti. Podnijeti ću svaki udarac, ali ću se vratit jača, odlučnija, psihički stabilniju. Jer, to sam ja. Bog mi je dao tvrdoglavosti toliko da je mogu izvoziti, čeličnu volju da se držim onog što odlučim. Dao mi je ponos, i tko god da me je natjerao da ga ugušim, da pognem glavu, djelovalo je samo kad su mi djeca u pitanju. Za sve ostalo, zarinut ću sama sebi nož u srce, ali neću glavu pognuti.
Nema više ničeg s čim bi me netko mogao ucjenjivati. Razum mi vlada srcem, a to je moj najveći uspjeh. Razum je taj koji donosi zadnju odluku, potpiše izbor, ili pokida sve. A naučila sam to, naučio me je život, ljudi, ako ih tako mogu nazvati. Ako sam dobra, ne znači i da sam glupa. Ljudi brkaju ta dva pojma. Valjda misle da imaju bonusa u nedogled. Neka zaborave na njih. Sve što nije dobro za mene, maknem od sebe pod bilo koju cijenu. Ja nemam jedno „to nešto “ što me je promijenilo. Ja imam njih bezbroj. Neki su me mijenjali iz korijena, a neki tek neznatno. Rezultate svojih grešaka pretvorila sam u mir.
Prodali bi te za šaku novčića
Klonim se ljudi koliko god je to moguće. Baš mi je muka od dvoličnosti, manipulacija, laži, davanja sebi za pravo da nekoga povrijediš zato jer to možeš u tom trenutku. Iskoristi ga, jer drugi trenutak nećeš imati. Nisam postala zla, ali vraćam istom mjerom. Ako ništa, barem mi se jezik odvezao. Zašto bih trpjela od ikoga išta? Imam ključ svog stana, mir u životu, ne ovisim ni o kome, a što je najvažnije, imam mirnu savjest. I kad malo bolje razmislim, što manje ljudi u životu, više je mira. Većina oko mene su poput Jude. Prodali bi te za šaku novčića. Neka, svatko govori o sebi, i svatko na sebi napiše cijenu. Ja nisam na prodaju, nije ni moj ponos, niti bilo što moje.
Naučila sam od ljudi kakva ne trebam biti. Upravo mi je to najveća lekcija. Naučila sam da je svijet pun lažnih prijatelja, lažne ljubaznosti, sve dok netko ima koristi od tebe. Naučila sam se maknuti od budala, jer budale od mene neće. Naučila sam sama brisati suze, krpati izmasakrirano srce, naučila sam da onaj tko nije uz mene kad mi je potreban, neće biti nikako. Naučila sam da ljudi imaju malo toga ljudskog u sebi, ali neka… svatko govori o sebi. Meni je bitno da sam čovjek, a za ostale… kako došli, tako će i otići iz mog života. Može se bez svakog, ali ne bez sebe, zato se i trudim da ne izgubim svoj ponos, čast, ono što u suštini jesam. Za nekog sam sotona, za nekog anđeo, o vama ovisi. Ali je jedno sigurno, pokvarena nisam. Znam mnoge koji to ne mogu reći. Sretno im i što dalje od mene.
