KOLUMNE MALOG MISTA (6.) "Bolilo me šta ponižavan moj klub isprid nekog navodno svitskog Ajduka"
I krenia ja nazdravljati s novin prijateljen ko da mi je stari. Mladenka se cilo vrime komešala i gurkala muža. Jednon ga je tako odalamila, naravno ispod stola, da mi ne vidimo, ali on je izbacia takav jauk da je i mene zabolila svaka koštica. E majku ti tvoju Ajdučku, ti ćeš se meni dirat u moj klub. Vaši su svi manekeni, moji igraju srcen, cilom dušom. Evo ti još malo, paše ti lipo vino. Neka, neka, znaš da ćeš dobit svoga boga doma, ali ne možeš odolit mom vinu.
Ti ćeš se meni dirat u mog Uskoka!
– Moramo ići! – naglo ustane Mladenka. – Baš nan je bilo lipo, ali sutra imamo obaveza. Gorane, diži se! Diži se kada sam ti rekla! Šta si se zavalija u tu stolicu, diži se!
– Evoooo, evooo – teškin glason, a još težin tilon pokušava ustati. Uto ja uskočin:
– Ajmo jednu putnu.
– Može, samo jednu.
Dok smo mi još niz putnih, Mladenka i moja bile su u hodniku. Naravno, razgovarale o nadolazećoj sezoni. Stvarno me više nije zanimala sezona, ni turizam. Samo me zanimalo da ovaj četveronoške izađe iz mog stana.
On će meni dirat u mog Uskoka!
Počeja je lagano ustajati, ali nije moga sam. Ja, ko pravi prijatelj, priđen na njegovu stranu, uhvatim ga ispod ruke, aj baš da ne izađe četveronoške. Bitno je da ono, ga ne držin, izašao bi četveronoške.
Kad smo došli u hodnik, prepustia san palicu njegovoj ženici. Da ga počne klepati čin zatvorimo vrata za njima.
Njih su se dvije izljubile, a Goran je dobio podstreh kada ih je gledao i bacio se na mene i počea me jubiti, naravno držeći se za moja ramena. Ljuski san mu dozvolio taj zadnji čin, jer znan da ga više nikada neću viditi. Ne što on ne bi tio, nego mu žena neće dozvolit.
– Gorane, pusti čovika na miru.
– Mladenka, ne mogu, ovo nije samo čovik, ovo je judina.
– Dobro, dobro, idemo.
Ponovo ga je uhvatila pod ruku i izvela iz stana. Mi smo mahali za njima, ka da idu na Novi Zeland, a ne dvi zgrade od nas.
U istom trenutku zatvaranja vrata, ja sam naslonia uho na njih.
– Šta to radiš?
– Slušan kako ga Mladenka tuče.
– Koga tuče?
– Pa Gorana.
– Ti nisi normalan, namjerno si napija čovika, da bi uživa kako ga žena tuče.
– Je, baš tako. Kada ga ja nisan mogao nalemat, neka ga ona nalema umisto mene. Jesi ti čula šta je on sve reka za moj Uskok?
– Aj pusti šta je reka, vi i balun. Neš ti Ajduk – Uskok, isti vrag.
– Božice, oćeš ti da ja tebe naleman?
– Dobro, dobro. Nema bojeg kluba od Uskoka, boji i od Mančestera. Slušaj, a iz kojeg je grada Mančester?
– Pusti me na miru, ne diran se ja tebi u tvoje serije, nemoj ti meni u balon. Boje ti je pokupi ono sa stola.
– Baš mi se ne da, nedija je, sutra ću.
– Ma sredit ćemo mi sami stan, ne triba nama Mladenka. Ajmo mi leć, imamo pametnijeg posla.
– Vraže jedan.
