ISPOVIJEST NA RIVI “Prijateljicu mi muž vara godinama, a ona crnči po cile dane”

"Moram se javit, jer neće me pustit na miru dok ne izbaci sve uvride na račun muža, a sve ih znam napamet. Nije za pisanje, jer bi na vrhu bilo, zabranjeno čitanje osobama mlađim od osamnaest godina..."

Poznajete onaj osjećaj kada se u zimskom periodu uvučete u topli krevet, a na televiziji Mentalist. Ni rođena mater vas ne smije zvati.


Gledam televiziju, perjanica mi do brade, samo izvadim ruku da okrenem program dok su reklame. Ne bih je vadila ni onda, ali daljinski ne vata ispod. Virujte mi na rič, isprobala ja sve.

E, baš tada zazvoni mobitel, naravno na kantunalu, malo se uzdignem, ali još su ruke unutra. Ne da Bog da ih izvadim bespotribno. Uspijem tako kao mumija zamotana, pročitati – Sanja.

Što se dogodi, ona u ovu uru zove jedino ako Ivan još nije došao doma ili nije prigovorio na cifru koja je došla za podmirit karticu. U oba slučaja ima novu ljubavnicu. Moram se javit, jer neće me pustit na miru dok ne izbaci sve uvride na račun muža, a sve ih znam napamet. Nije za pisanje, jer bi na vrhu bilo, zabranjeno čitanje osobama mlađim od osamnaest godina.

– Sanja, to si ti?

– Da, ja sam, kako si?



– Odlično – a sigurno bih bila bolje da me nisi prekinula u mom večernjem zenu – naravno da ovo zadnje nisam izrekla. – Koji problem, sigurno Ivan?

– Ne triba mi solit pamet, triba mi pomoć jednoj prijateljici.



– Mogu ja jedno i drugo – nasmijem se, ali je osjetila nervozu u mom glasu.

– Di ti se žuri, sigurno gledaš Mentalista.

– Što te briga, ako ću ga i sto puta pogledat, glumac je bombončić. Pusti sada to, što ti tribam?

– Pa danas mi je bila jedna draga prijateljica. Muž je iselio iz stana i ostavio je.

– Ali je bio dobar, pa joj je teško?

– Ma ne, vara je godinama, a ona crnči po cile dane.

– Pa zašto onda tuguje, triba bit sritna jer se riješila budale.

– A tebe, pa voli svoga muža.

– Sada da razjasnimo. Što ja njoj tribam, da ga vrati ili da ga priboli?

– Ma samo da malo prošetate priko Rive, da malo izađe iz kuće.

– Što je ti ne izvedeš, ali je zgodna pa bacio Ivan oko na nju?

– Ma nije to, ti znaš lipo utješiti osobu, dati nadu.

– Nadu u što, da će joj se vratiti linčina ili da ne odustaje od života jer će ubrzo upoznati novu linčinu. Ma zezam se, daj joj moj broj pa ćemo se nas dvije dogovoriti.

Naravno dogovor je bio u subotu kada je puna riva. Čekala sam je isprid Bobisa, sitila sam se svih sastanaka koje sam ovdje imala. Bome osamdesetih ih je bilo nebrojeno.

Kada sam je ugledala, odmah sam znala da ja danas plaćam kavu. Ima dobrih dvadeset kila viška, a robu ne želim spominjati, koliko god imam dug jezik, nemam pravo vrijeđati. Vjerojatno žena ne može sebi priuštiti krpice, mala plaća, podstanarstvo, a kako sam čula muž šmuga.

– Pozdrav ja sam Darija.

– Drago mi je, ja sam Ivana, baš sam se veselila susretu.

– I ja – krenemo u điradu.

– Gdje radiš? – upitala ja, tek da nešto upitam.

– Ja sam knjigovođa, imam svoj knjigovodstveni servis.

Pa čekaj, ona ne radi u nekom dučančiću?

– Kako ide posao? – Sada čekam odgovor, mučim se, užasno, kad ono!

– Dobro, zadovoljna sam. Imam pet zaposlenih, nikada mira, ali volim svoj posao. Jedino sam zadnjih petnaest dana u trci jer renoviram cijeli stan.

Kad će renovirati sebe, prvo što sam promislila. Ali, ja sam kulturna.

– Kaže mi Sanja da si teško prihvatila odlazak muža.

– Užasno, toliko sam toga napravila da bi ostao sa nama. Ne javlja se ni malome, nikome. Toliko mi je teško, nadala sam se da će se bar radi maloga vratiti.

– Čekaj, on je zaboravio i na svoje dite.

– Da -spusti glavu, a u očima suze.

– Oprosti Ivana, ali ovo je za mene previše. Prvo si izabrala lošeg oca svom sinu i sada želiš da se taj otac vrati. Budi prava majka, sredi se, uredi, pronađi novoga i boljeg oca svome sinu.

Izvadila sam iz torbe mali notes i zapisala brojeve od maserke, kozmetičarke i psihologice. Uhvatila sam snage i izrekla tonom da je što manje povrijedim.

Pa zar me Sanja nije zamolila da joj pomognem? Virujte mi bez ove tri osobe njoj nema pomoći.

– Ivana, evo ti ovi brojevi. Tak kada svaku ovu osobu bar pet puta posjetiš, onda možeš tražiti pomoć od prijateljice.

Okrenula sam se i otišla!

Ivana je upala u vrtlog žaljenja same sebe, mogu sate i sate ja provesti sa njom, ali ona će i dalje biti nesretna. Bez velikog ulaganja u sebe, ona će uvijek biti nesretna, nikada radosti neće biti na njenom licu. Treba se naučiti smijati, oblačiti kao žena i tako se osjećati. Nije bitno da li će se muž vratiti ili će pronaći novoga, ako ne pronađe radost i ne bude zavodljiva žena i taj će pobjeći.

Davno sam sebi rekla da nikada neću dozvoliti da tuđi nered uđe u moj red!

 

Moja reakcija na članak je...
Vau
199
Haha
24
Hagić
15
Hmmm
4
Plač
5
Grrr
23
Molim?
35

Komentiraj

Napišite komentar
Upišite svoje ime