Šetao sam to popodne sa suprugom Martinom i sinom Rokom pokraj umjetnog jezera Phoenix-See i zastao kupiti sinu pomfrit na kiosku. Stao sam u red za pomfrit kad sam čuo da je nešto pljusnulo u vodu. Odmah sam se okrenuo i vidio dječaka kako pluta i čije se tijelo gubi u mutnom jezeru, započeo je priču Domagoj Kapulica (34), ugostitelj iz Dortmunda, inače rodom kraj Imotskog, koji je početkom mjeseca spasio trudnu majku Sibel Tekin (30) i njenog sina Abdullaha (2) iz jezera od utapanja.
- Povukao sam ga za jaknu prema sebi, a onda sam u vodi ispod nas vidio da se još netko utapa. S djetetom sam uspio nekako zaroniti i dohvatiti ženu koja se već nagutala vode. Uspio sam je vidjeti jer je imala maramu koja joj je plutala na površini. Nije bilo lako izranjati i zaranjati i paziti da već spašeno dijete opet ne potone, ali nekako sam uspio s njima doplivati do obale, gdje su dijete prihvatila dva muškarca, a onda sam nakon toga i Sibel izvukao na obalu - rekao je Domagoj za 24 sata te nadodaje da nije ni trenutka razmišljao.
- Svatko bi to učinio, pa radi se o ljudskim životima. I sam sam otac, kakav bih ja bio čovjek da mirno gledam kako se jedan tek stvoreni život utapa i gasi. Drago mi je da im se ništa nije desilo, a za sebe smatram da nisam nikakav heroj već samo čovjek. Nisam želio ovu medijsku pažnju, ali je Sibel dala sve u medije jer me htjela upoznati pa me tako tražila - rekao je Domagoj te naglasio da su se nakon ove drame pronašli na istom mjestu sa Sibel.
- Taj dan kad smo se fotografirali pokraj jezera trebao je doći i njezin muž da se upoznamo, i mali Abdullah, ali muža joj nisu puštali s posla, a sina nije dovela jer je tek izišao iz bolnice. Čim me vidjela nije mogla suzdržati suze, plakala je jako i zahvaljivala se do neba. Ali nakon ove korone ćemo organizirati zajedničko druženje u restoranu "Eiserner Julius" - rekao je Domagoj.
Zvali su i Sibel, koja je inače rodom iz Turske. Kaže da je presretna i zahvalna do kraja života.
- Ne mogu opisati koliko sam zahvalna Domagoju. Dugujem mu cijeli svijet, spasio mi je sina, a i mene s nerođenim djetetom - rekla je Sibel i nadodala da se taj dan jako uplašila.
- Sve se desilo u tren. Dijete je bilo kraj ograde i u sekundi je završio u vodi. Odmah sam skočila za njim ne razmišljajući ni o čemu, a ne znam plivati. No kad je dijete u pitanju ne razmišljate više o sebi. Hvala Bogu da se sve završilo sretno, hvala Domagoju na svemu. Nema dovoljno riječi koliku mu se moja obitelj može zahvaliti - rekla je Sibel te nastavila:
- Sad smo svi dobro. Abdullah i ja smo bili u bolnici jer smo se nagutali vode, ali sad je sve u redu. Jako se bio uplašio, ali s vremenom će proći i taj strah. Ne ponovilo se nikome - zaključila je Sibel, piše 24 sata.
