Odluka je pala!!! Moran se negdi smistit, sklonit od svoje čeljadi dok me ne budu testirali. A kud ću, Bože mili, kad ne smin koracnit priko kućnog praga?! Unda mi lipo pade na pamet: turistička sezona dobrano je počela, pa što ja ne bi kod sebe našla kakav lip apartmanić i pravila se da san nika turistkinja?! Nisan stigla ni napisat Zimmer frei, a već san se smistila u zabačeni sobičak svoga stana (šta sve danas ne iznajmljuju – sušilica za robu usrid sobe?!!!). Al' neka, izdržat ću ja i š njon, svojon novon šutljivon cimericon. Bože mili, jel iko ikad sam sebi iznajmijo apartman?!
I sad ja vas pitan, lipi moj svite: šta bi bilo da se nisan imala di sklonit i izolirat, da neman taj sobičak viška?! Prvi put u životu nije mi ža kredita.
Je mi teško ketit i čekat dan D – utravanje šćapića u nos, taj famozni bris, ali još mi je teže što moran izdurat da su mi dica i čovik na distanci. Tri koraka OD mene, silo nečista!
Eeeee, nije ni Nuši s Matanon bilo lako! Sitila san se još jedne njegove mudre dok san plakala tako odvojena i pomislila da ću možda manje pišat i riđe koristit zajedničko kupatilo. Al' nemoš protiv prirode! Slab mijurić goni me tamo i nakon mokrenja dezinficiran školjku, po sto puta peren ruke… Jednon samo što greškon nisan nagela dezificijens i omućala usta! Umaskirana tu i tamo proletin na balkon, ujtin zraka i popijen koji srk kave. Nije kafić, ali i to je dobro. Pogled na cviće mi mrvu ulipšava dan iako stra i dalje ćući na stolici priko puta mene i gleda me razrogačeni očiju.
A onu fibru baš boli briga što je vikend i što bi ja tila zeru počinit bez nje! Nje se nikako ne mogu kontarisat!
Iđen baren isprobat je li se išta prominilo s mirisima. PROBA: 1-2, 1-2… Domestos – niente… Lenor – nada… Marc Jacobs – nothing… Chanel – rien… pazuh ilitiga ispod ruke – ama baš NIŠTA!
Iako još blage neman o nalazu, ovi bi me iz Stožera odma mogli stavit ko glavnu sumnjivicu, a sve po broju otvoreni stranica o koroni. Al' ne, sve po regulama!
Čekaj ti, mala! Nemoš priko reda! Znamo mi da si ti dobra i poštena i da nan nećeš pravit probleme što si čekala tliko dana. Neš ti što si štrajkala, tišmala se među onolikin učiteljima i pišćala unu zvižđaljku, važno da se nisi na binu pentrala! Da, daaaa, sve mi o tebi znamo!!! Ako si pozitivna, e, unda ti nema spasa, iđeš drito iza kućni rešetaka na jedno vrime.
POVEZANI SADRŽAJ:
I tako ja, prid Bogon ni kriva ni dužna, strpljivo čekan svoj red za testiranje i za to vrime tješin svoju mater i svekrvu, dok mene tješi moja sestra, a nju opet Onaj odozgar koji nan je svima dava snagu. Mobitel ne pristaje zvonit – zovu moji odoli, zove i zava, jetrva, prijateljice, nadređena… Nema ko me nije zva. Uvo mi gori i crveni se, ali ne od ogovaranja, nego od brige meni dragi ljudi. Dotakla se korona sviju nas. Mojoj dici postala ko neka posvojena, nevidljiva polusestra na koju bi stalno svaljivali krivnju:
- Šta ako ti, mama, imaš koronu? Zar onda nećemo ići na more? Propast će nam lito, a za sve je kriva glupa korona!!!
A ja uzvraćan iston miron iz onog sobička i čuje se dreka kroz cilu kuću:
- Uzimajte posebne čaše da ne bi dobili koronu! Ne ulazite mi u sobu i ne dirajte kvake! Ne dirajte lice i oči, tako se najlakše prinosi korona!
Korona ovo, korona ono! Nema šta, korona je postala popularnija i od onizi za koje se kaže da iskaču iz paštete!
