[dropcap]I[/dropcap]mam pedeset i tri godine, i lijepo posložen život. Bilo bi tragično da nije tako. Iza sebe sam ostavila prošlost koja nije bila nimalo lijepa. Ne tužim se na nju. Ona je takva kakva jest, i ne može se promijeniti, jedino iz nje mogu izvući pouku, a bogme sam je izvukla. Ta ista prošlost me je natjerala da cijenim sitnice koje danas imam. Znam koliki je blagoslov ustati u miru, i isto tako poći leći na isti način. Moram priznat, nikada nisam bila sretnija. Nemam vilu, stanove, bijesno auto, niti patim za tim. Nemam puno, ali imam dovoljno. Kako bih ja rekla, samoodrživa sam. Živim u svom, imam posao, hobije, i uživam u svakom trenutku. Osim zdravlja za mene i moju obitelj, ništa više mi ne treba. Male stvari me raduju, a od njih se i sastoji život. Znam što želim, a još više znam što ne želim. Živim po nekim svojim pravilima, po savjesti, i sve sam prilagodila sebi. Ne, nisam sebična. Djeca su mi velika, otišli su svojim putem, i jako dobro znaju da sam im na raspolaganju u svemu, ali uz jedan uvjet: ''Ne dirajte u moj mir!'' sve ostalo mi je sporedno. Naprosto sam naučila uživati u potpunoj slobodi, bez ikakvih ograničenja od bilo koga. Znam svoje obaveze, i nastojim ih ispuniti što kvalitetnije, a slobodno vrijeme provodim kako želim.
Nastojim biti fer i korektna prema ljudima, a ako oni nisu prema meni, samo krenem dalje, i ostavim ih iza sebe da gledaju u moja leđa. Ne da mi se raspravljati u nedogled, niti bih bilo kome dozvolila da od mene pravi budalu. Tko je u tome uspio do sada, uspio je, više nitko neće. Dovoljno su mene podcjenjivali, mislili da mogu šta hoće, a to su obilno koristili jer sam bila u bezizlaznoj situaciji.
"Ne treba mi osjećaj da sam nekom nešto dužna"
Ne, ne pristajem ni na kakve polovične odnose. Budalu od mene neće radit nitko više. Ja volim sve ljude, ne mrzim nikoga, ali sebe volim najviše. Odavno sam naučila da na sebe trebam paziti, jer nitko drugi neće. Isto tako znam, bez svakog mogu. Ako me je nekad vodilo srce, danas me vodi razum. Ne može mi netko reći da me voli, a lagat mi, ponižavat me, ili podcjenjivati. To ne rade ljudi koji vole, već ljudi koji imaju problema sami sa sobom. A ja ih nemam. Nitko i ništa me ne može natjerati da pređem preko neke laži, uvrede, ili bilo čega sličnog. Neću, i amen. Na malu naznaku nečeg takvog, dižem sidro i odlazim, pa makar to sidro dignula i na lahor. Zašto bih trpjela bilo što? Ni o kome ne ovisim, nitko mi ništa ne daje, a tako će i ostati. Ne treba mi osjećaj da sam nekom nešto dužna. Ježim se toga. Imam svoj savršen život, barem po mojim mjerilima. Da bih sa nekim bila, treba mi biti daleko više od savršenog.
U ime ljubavi, da me netko ponižava? Potpuno besmisleno, i nemoguće, barem kada sam ja u pitanju. Odavno sam samoj sebi obećala, nitko me nikad više neće udariti dva puta, niti će na mene povisiti glas. U prošlosti sam se napatila za nekoliko života. Ja ne tražim šta ne dajem, i to je bit svega.
"Ljubav - sreća, ali i krinka za loše stvari"
Ne mogu reći da mi je prag tolerancije nizak, ja tog praga nemam. Kad neke stvari raščistiš sama sa sobom, onda se ne rade iznimke. Nitko ih nije vrijedan. Moj je um jači od bilo kakvih emocija. Ako me srce ponese, razum ga brzo zauzda. Ja mogu biti sretna i sama. Ne treba mi nitko da bih to bila. Izgradila sam sebe na temeljima patnje i suza. Ti su temelji čvršći od svega na ovome svijetu.
Riječ ''ljubav'' sinonim je sreće, ali i krinka za mnoge loše stvari. Patnja nije, niti će ikada biti moj izbor, ako je odluka na meni. Ni zbog koga, a ni zbog čega. Dovoljno volim sebe da ne bih pristala ni na kakav kompromis. Nadam se da i vi razmišljate na takav način.
Život tako brzo prođe. Ovo malo života sta mi je ostalo, živjet ću po svojim pravilima. Ako ih netko ne poštuje, neće ni biti dio mojeg života. Vrlo jednostavno.
Dragi moji, ne možete očekivati da vas netko voli i cijeni, ako vi ne cijenite i ne volite sami sebe. Ne pristajte na ništa što vas čini nesretnima. Nitko toga nije vrijedan. Nitko, ama baš nitko!
