Pravi zamah picigin dobiva nakon Drugog svjetskog rata, a u to poslijeratno vrime najveću smetnju predstavljao je nedostatak baluna. Oni su se ipak nabavljali na na najčudnije načine: stizale su iz inozemstva ili su se češće, izrađivale u "kućnoj radinosti". Neko vrime je tada popularni vulkanizer Talajić pravio posebne crne loptice od isluženih automobilskih zračnica, ali bi one u tijeku igre znale poprimiti smiješan kockasti oblik. Običavalo se igrati i okruglim gumenim čepovima s posebnih bočica za osvježavajuće napitke ili nekim drugim neobičnim okruglim predmetima.
Neposredno nakon 1950. picigin doživljava novu etapu razvoja, najviše zahvaljujući boljim mogućnostima nabavljanja kvalitetnih loptica iz inozemstva.
Jer balun, balun za picigin, e to je posebna priča. Dobar balun je tri kvarta partije. Nosili su se baluni iz Italije. Ti su baluni tada bili najbolji, lipa veličina, ka malo manja naranča, lipa guma, pa su lipo letili, a onda je Bata počeja prodavat slične balune. I uvik je bija problem s tim balunima, uvik ih je falilo i ko je ima dobar balun, ti je bija kralj.
A onda je došlo do revolucionarnog otkrića. Neko se sitija teniskog baluna. I ti balun koji je ima Toto, jedan plavi balun, i to nije bija balun, to je bila simfonija od baluna, to je bija car od baluni, to je bija balun koji je govorija sedan jezika, balun kojega kad si udrija, pogađa ti misal i letija je baš tamo di si ga uputija, a kad bi se itnija i kad si ga spašava na centimetar od površine, dosta ti ga bilo prston taknit i on se diza i dolazija na ruku onome igraču do tebe, a ovi ga samo lagano ćušnija po dijagonali i igra bi se nastavila.
E, ali kako izraditi idealan balun za picigin?
Ricetu (za 5 osoba) ima naš velemajstor Drago Krpetić, meštar od baluna i picigina i puno toga još. Iako radi teške bolesti više nije s nama na Baće, uvik je u našim srcima.
Evo ricete:
potribno: bivši balun od tenisa, najblje Arabas, Treton oli Dunlop, britulin, kombinirke, grezi zid, karta devera, ruka, dva puta slobodno popodne, Bačvice.
Vazme se u ruku jedan balun dobro istučen na tenisu, a britulinon se malo razriže spoj dlakave robe u koju je zamotan. Od te se bužice klištima kombinirkama povuče roba i u dvi minute je balun oguljen. O grezi zid ograta se lipilo, a onda se najprin grubjon, a onda finijon karton deverom brusi, brusi, brusi.... Ako je priša, more biti gotov za jedno popodne, ali vrag odnija prišu, dva dana su jušto za dobar posal.
Sloj gume širok je oko tri milimetra, a triba ga dovest na milimetar i po. Kako bi se to lipo izvelo, svugdi jednako, prije nego se počne strugati novi sloj, balun se namaže bilon kredon. Ne smi se izbrusiti ni malo, ni puno, nego na miru, jerbo balun mora skakat kako triba, lipo ležat u ruci, jemat pravilnu putanju, pravu težinu, elastiku....
Postoji balun za vitar, malo teži, i balun bez vitra, kojin se igra u mirnije vrime. Nikad se ne brusi na makinji, jer se ne more pogoditi mira.
Kad je gotov balun mora proć jednu provu, da bi se znalo je li na miru i po guštu piciginašima. Rok trajanja mu je jednu sezonu.
Eto sad kad Vam je Drago da ricetu, imate balun i to Vam je sve ča je potriba za igrat se, naravno i mudantine i bar još četri prijateja za dobru paku.
Ako Van se ovo čini ipak preteško, a javite se na Baće Niki Stanojeviću oli Draganu sa Sunčanice (svako je jutro doli, dođe s biciklom) i za malo eura imat će te pravi balun. A za prave prigode Mislav će Van ih i pokloniti.
Eto, recimo, da se sve napokon složilo. Pet je igrači, balun je dobar, ne puše, a puno je važno da ne puše, jer kad je pušno, onda to nije picigin, nego lutrija, jer nikad ne znaš di će balun odletit. Dakle, bonaca je, dubina mora 20 centimetri i točno je podne. Znači fantazija, ali koji je misec? Naime, ako je sedmi ili osmi misec, pravi picigin se može igrat samo u 8 ujutro oli uveče, jer onda je puno manje kupača. A svit je, uz vitar, najveći neprijatelj picigina. Jušto se rastrčeš, kad evo ti ispod nog malo dite, baba, mater, stranac... I kad ih zamoliš da se maknu, jer da bi ih moga smečit kad se u zaletu itneš na njih, svaki se od njih namusi, a one finije gospoje ti još reču: "Ovde je za malu dicu, a vi pođite igrati gori na duboko". Onda je Toto pogleda, zavrti očima i za sebe reče: "Za gospu blaženu, odakle je ova? Picigin na duboko?".
Tako su o balunu i piciginu, dok su mogli, govorili Drago Krpetić i Ćićo Senjanović.
A mi ćemo drugi put o sudionicima prvih partija koji su uglavnom otišli "pod boriće", njihovim nasljednicima kroz ovo stogodišnje vrime.
