Sijanje, sadnja i sve ostalo u mom su djetinjstvu dolazili u paketu s vrlo, vrlo neodređenim odgovorima moje majke.
– Majko, kad se sije salata?
– Moš kad oš!
– Misliš mogu i usred zime?
– A ćerce, ko normalan sije zimi!
Pitala sam je nekad i koliko gusto posijati blitvu ili salatu.
– Ono, nisi luda, otprilike…
A što znači „otprilike“? Ni danas ne znam.
– Samo ti posij, vidit ćeš s vremenom kako biljke napreduju…
Tako je bilo i kad me nešto „napalo“ u vrtu:
– Majkooo… nešto mi grize rikulu, šta ću?
– Pospi lugon, niko normalan ne voli lug, razbižat će se ’ko god bio!
A na kraju svakog razgovora – univerzalna mudrost:
„Ako posiješ, uvik ćeš nešto ubrat, ako ne posiješ, nikad ništa ubrat nećeš.“
Vrt nije kvantna fizika
I stvarno – vrtlarenje nije viša matematika. Nije to kvantna fizika, nego običan život. Neka znanja zlata vrijede, ali ni najbolja knjiga ti neće posijat sjemenku. Biljci je dovoljno da je staviš u zemlju, zaliješ i povremeno pogledaš.
Što nikne – niklo je.
Što ne nikne – nauči te nečemu.
Zato: uzmi knjigu, pitaj iskusnije, pogledaj video, ali nemoj čekat da sve znaš. Znanje dolazi putem – iz pogrešaka, iz pokušaja, iz razgovora.
Ko mojoj materi: sve „otprilike“, ali na kraju uvik bude i blitve i salate za večeru.
I ne treba ti velika zemlja – počni s malim komadom ili jednim pitarom. Izbij „grandecu“ iz glave. Bit će lakše i opuštenije.
Male istine za početnike u vrtu
1) Neće sve uspjeti – i to je u redu.
Prvi put kad sam sijala mrkvu, zamišljala sam debele narančaste ljepotice. A dobila narančaste dlake. Drugi put je već bilo bolje – sad su veličine pola prsta. Napredak!
2) Puno vode ne znači puno ljubavi.
Zalijevala sam kao da sutra stiže Sahara. A biljke – uvenule. Naučiš s vremenom da korijen voli vodu, ali i zrak. Nisu ni one za davljenje.
3) Sadnice su kao ljudi – svaka ima svoj tempo.
Salata i rikula niknu u trenu, ali peršin… Peršin ima svoj stav. Čeka, meditira, pa se pojavi kad se njemu da. Uči te strpljenju, više nego ijedna joga.
4) Korov ne pita jesi li zauzet.
Dva tjedna mora = džungla u vrtu.
Bolje deset minuta dnevno nego tri sata kad sve podivlja.
Ali svejedno – idi na more. Nema robovanja vrtu.
5) Slušaj savjete, ali slušaj i sebe.
Majka jedno, knjiga drugo, Internet treće – a zemlja kaže zadnje. S vremenom razviješ osjećaj: kad zaliti, kad presaditi, kad je biljka nesretna. Nema diplome, ali ima intuicije.
Vrt daje više od povrća
Vrt ti daje mir u glavi, sunce na licu, blato pod noktima i onaj osjećaj da si nešto stvorio vlastitim rukama. Daje ti razlog da staneš, udahneš, pogledaš.
Zato – nemoj čekati da sve znaš.
Nemoj čekati savršeni trenutak, savršenu parcelu ni savršeni plan.
Posij.
Uvijek će nešto niknuti.
