Bilo da ste pustolovi pa vam je putovati i otkrivati jedini način na koji možete zamisliti život ili samo ponekad otputujete i to ne predaleko, sigurno ste primijetili da mnogošto možete spoznati o kulturi drugih naroda kroz jelo koje vam posluže. I sama najviše volim prvo otići u pekaru i lokalni dućan i istražiti što se nudi, a posebno mi bude drago kad uspijem ući u nečiji dom i kuhinju i iz prve ruke vidjeti što se jede za njihovim stolom.
Maslinovo je trend
U SAD me nije iznenadilo da je ulje za stolom bilo „malo starije“, jednostavno su ljudi zaboravili da ga imaju u kuhinji. Nije običaj stavljati ga u jela, osim ponekad na salatu što to mnogo govori o njihovim prehrambenim navikama. No drugih začina i umaka bilo je i previše u ponudi: tri vrste BBQ umaka, pet ketchupa i sedam vrsta majoneze, raznih dressinga za salate i dipova za nachose.
U Italiji nećete imati takvih problema: u kuhinji se drži velika boca od bar 5 ili 10 litara, na stol ide ona ljepša, možda i dizajnerska, jer su Talijani i za ulje osmislili nekoliko dizajnerskih rješenja (meni je ona od Alberta Mede s otisnutom kemijskom formulom maslinovog ulja najljepša!), a najvjerojatnije u kantini ili konobi drže zalihe za čitavu godinu koju im šalje rođak/nono/tetka s juga Italije.
Teško da ćete naići na ketchup ili majonezu u njihovim frižiderima, a kamoli išta kompliciranije. Sjećam se jedne prigode kada je netko za stolom tražio ketchup, a odgovor je bio „imamo šalšu…, slično je“. Zamišljam da bi se mogao i na nekim našim otocima čuti isti odgovor. U Španjolskoj i Portugalu je situacija slična, ne morate se plašiti da će vam faliti ulja na gozbi.
Maslinovo ulje je trend i gotovo nam je nezamisliva današnja kuhinja, haute-cuisine i kuharstvo općenito bez maslinovog ulja. A nekima je i domaća kuhinja nepojmljiva bez maslinovog ulja – nama najvjerojatnije, nama kojima je ulje na stolu svaki dan, i kojem je potrebna samo feta kruha da nam pruži zadovoljstvo. Danas se to, u skladu s trendovima, zove comfort food. No i kada je to bila hrana siromaha, i tada je u feti domaćeg kruha s finim aromama maslinovog ulja bio sakriven najveći komfor, predah od rada, onaj uporan miris dima, konobe, mošta, miris po domaćem.
