U svojoj novoj objavi na službenoj Facebook stranici, proslavljeni hrvatski košarkaš Dino Rađa osvrnuo se na dane svog školovanja u Splitu
U nastavku pročitajte Dinovu današnju objavu:
"Škola.
Osnovnu školu san krenija u Zlate Šegvić. Stali smo tamo u Mažuranićevo šetalište 40 ka postanari. Sićan se da me stara moja odvela na raskršće današnje ulice Slobode i Mažuranićeve i rekla. Evo ovde na semaforu pazi da je zeleno i pogledaj svejedno na obe strane pa pritrči cestu. Isto tako nazad iza škole. Je li ona mene tajno provjeravala još koji put neman pojma, ali ja je više nikad nisan vidija. Bija san odlikaš, ali valjda su sva dica odlikaši u to doba. Tu san se primija u pionire i piva crvenu maramu nosiću ja i plavu kapicu tralalala. Na pola četvrtog razreda dobije stari od firme stan. Alooooo. Mukte. Obican šofer. Na listu pa malo čekas i eto. Meni sranje jer moran minjat školu. Pribacimo se u Vinko Paić na Trsteniku. Prvo u staru školu tamo u onoj kamenoj zgradi di je Fronta bila. Posli u novu školu tamo blizu današnje Policije na Žnjanu. Tu mi je profesor iz povijesti bija Stane Krstulović, inače bivši igrač Hajduka. Valjda san radi njega toliko zavolija povijest da san sanja bit profesor kad naresten.
Srednja škola tribalo je ić u grad. Stari me zva sa strane i reka. Gledaj sinko. Do sad si bija tu nama na oku sta se tiče škole. Mogli smo te provjeravat i pripazit. Sad ideš u grad. Nisi na oku, ali da znaš. Dokle god ne napraviš grešku radi šta oćes i niko te neće provjeravat. Onaj put kad nešto zajebeš ja preuziman stvari u svoje ruke. Kako smo se staroga bojali ka vraga, a ko je čita zna kako san ovanca jedan put nije mi padali na pamet budalit. Lipo se digneš starijem u busu da slučajno ko staroj ne špija, pozdraviš poznate i nepoznate, donosiš fer ocjene i nemaš problema. U to doba san već počeja igrat u Jugoplastiku pa su me profesori gledali blagonaklono. Nisan onda bija nešto posebno poznat, ali su u to doba profesori na sportaše gledali sa simpatijon. Nekoliko profesora san zapantija. Jere Bilač nan je predava motore i elektrotehniku. Uvik u bilu košulju grmilo sivalo. Lito, zima, uvik isto. Kad bi mu se pokvarilo auto pita bi u razredu ko zna popravit i pustija ih sa sata da mu ga dovedu s ulice.
Profesorica matematike Vinka Čaljkušić mi je posebno ostala u sjećanju. Kod nje je bilo pravilo da se svako od 7-8 poglavlja mora pozitivno odgovorit za proć. Ja san ima sve aseve i čak dvi nule misec dana prije kraja škole. Oden ja kod nje pitat šta cu radit, a ona meni kaže spremaj se za produžnu. A meni reprezentacija. Iden ja u Ćape na instrukcije. Naučin poglavlje i oden kod nje žicat da me pita. Kako nije bilo dovoljno sati do kraja, mora san po drugin razredima gostovat ili na veliki odmor pisat kontrolne. Pada san, prolazija ali san bija dosadan ka ćimavica. Proša sva poglavlja i osta zadnji. Dođen ja spreman zadnji dan kod nje, a ona meni kaže. Nikad u životu nisan vidila nekog ovako dosadnog i upornog. Isto tako nikad nikome nisan dala dva, a da nije naučija. Tebi poklanjan. Satra si me.
I za kraj profesor iz tjelesnog. Nisan nikako dolazija i on mi nije tija dat ocjenu nego me zva na produznu da mu nesto istrčin. Čisto maltretiranje jer san vec tada bija reprezentativac i ta trčanja san radija na jednoj nozi. Zakljucija mi je tricu. Alo, tricu iz tjelesnog.
Posli srednje škole košarka mi je uzela sve vrime, ali san ipak onako iz svog gušta završija fakultet (3 godine trenerske) prije koju godinu. Neće mi tribat, ali neka. Ionako za većinu predmeta nisan mora ništa učit jer san to kroz karijeru savlada. Ono malo predmeta šta je tribalo san se potrudija. Fala profesoru Borisu Malešu šta me nagovorija da završin."
[fb_pe url="https://www.facebook.com/permalink.php?story_fbid=270582313593164&id=179732212678175&__xts__%5B0%5D=68.ARDqIzvDWlBUjfnd85jrlWHy1Krap9zAsiKg7zirncMyxnTae8X5d_ziftouGyrOXONbUFyMFGL6hLBy6QeZZfLjKCAvqBfOIkUYexu4DPNNCtoUULnnXlAg2Yyn9b-x0a-AhoSVMKRN_aXg5qchET9z6FRlRndyWu0pcUKTGvNekDJJzElDldWfpfgccF2F3tL-kMxkUxDLzovN2pVSCIsu&__tn__=-R" bottom="30"]
