Bor. Stablo koje je čitav život zeleno. Stablo koje proizvodi šest puta više kisika od ostalih stabala. Zašto ga u Dalmaciji ne čine? Jerbo ne daje ploda, ne da ničemu rast u blizini. Interes, zašto uvik tražimo interes?
Po*eren se na taj kikaški mentalitet. Benefiti bora nisu bitni jel? Kisik, ko može bez kisika, lipota, liti ladovina, miris, pivanje cvrčaka. Ništa nije bitno onom koji otare brnjicu rukavon posli žmula vina i pečene janjetina, onom koji uporno glasa za nesposobne i kukavne.
Miris borovine je lip, ali nekad dolazi iz hrpe otpilanih debla naslaganih uz cestu. Prošeta san Marjanom i ima isti onaj gadni osičaj kad san oda posičenon prašumon. Smrt, devastacija i uništenje. Priša san granicu di tice prestaju pivat i goleme makinje počimaju urlat. Priša san iz Ziona u Babylon.
Gledat tu kataklizmu nije lako ni meni, niti bilo kome ko voli Split i Dalmaciju. Postavljan si pitanje, zašto smo ovo dopustili? Zašto uporno birate nesposobne, zločeste, koristoljubljive, egoistične primitivce kojima je ekologija nepoznata? Koji još uvik bacaju stare frižider u čiste tekućice. One koji uništavaju pitke vode Jadra, Cetine, Žrnovnice.
Otiđite na Marjan i probudite se. Recite dosta kravatama. Recite koji van je k***c primitivci, uhljebi, vezaši. Zasadite novu šumu, ne dozvolite da se izgrade sranja po plućima grada Splita.
