Pismo za vRH iliti vladu Radosti Hrvatske: ‘Draga osobo koja upravljaš mojom državom, imam jednu želju’

"Više ti ništa me dugujem" - napisala je mlada Zadranka u svom pismu Vladi

“Draga osobo koja upravljaš mojom državom, ne znam ko si, ali znam da se voziš u blindiranom autu. Znaš, oduvik sam se tila voziti u blindiranom autu. Ali čekaj, red je da se prvo upoznamo pa da ti onda predložim suradnju, kažem više o mom snu”, započinje tako tekst upućen samom vrhu Hrvatske.


Autorica je mlada Zadranka Martina Knežević koja je početkom ožujka postala poznata javnosti zbog svoje odluke da se za ovu korizmu odrekne svega materijalnog i tako se upustila u avanturu života. Na svojoj Facebook stranici ‘Nije ti pametno’ kao ‘Osoba X’ ispisuje crtice i promišljanja iz svog života, a pritom “naivno vjeruje u dobrotu svojih zemljaka”, piše vijesti.rtl.hr.

Tako je prije kojih tjedan dana napisala “Pismo za vRH (vlada Radosti Hrvatske)” u kojoj piše da ima samo jednu želju. Ostatak pisma prenosimo u cijelosti:

“Živim u državi kojom upravljaš. Godinama te podržavam prihodom koji sam ostvarivala dok sam radila. Dok sam kupovala i dok sam trošila, dok sam investirala i dok sam zarađivala, nekad i štedila. Nisam baš nešto dobra bila s novcima nikad, možda je upravo to razlog zašto sam odustala od tog puta. Naime, ima koji misec da sam dala otkaz sa onog što puk naziva sigurnim poslom. Sa sigurne pozicije sa sigurnom budućnosti. Vidiš, nikad nisam bila pristaša onog što masa misli. Posebno ako ne znaju argumentirati to što misle. Kad sam dala otkaz, svi su mi rekli da nije pametno. Niko nije zna zašto nije pametno. Upravo zato tila sam sama provjeriti što mi nosi taj neki put u nepoznato.

Odrekla sam se novaca u korizmi. Pitaš zašto baš u korizmi? Iz fore. Morala sam to pridodati nekoj priči, da zaokružim ideju u nastajanju. Pitaš zašto baš novaca? Zato jer volim biti kreativna. Znaš, kad sam imala malo novaca, imala sam samo jedno rješenje za doći do cilja – platiti. Najlakše je platiti. Kad sam imala puno novaca, trošila sam ih na gluposti. Nikad me dugoročno nisu ispunjavale. Ma koliko se ja trudila izabrati pravu stvar koja će mi upotpuniti praznu dušu. Sad kad svojom voljom više nemam novaca, sad vidim tisuću mogućnosti za doći do cilja. Sad vidim i tisuću mogućnosti za ispuniti svoj život.

Vratimo se na stvar. Još otkako sam bila mala, uvik sam se tila voziti u autu sa rotirkama. Sad više nemam osobnu iskaznicu. Možda me, radi nekog zakona koji mi kažu da si ti donila, uvati policija. Ali nema veze. Ne radim ništa loše. Ako me uvate zato što nemam komad plastike uz sebe, jedino čemu se mogu nadati je da će me voziti u svom autu sa rotirkama. Ali opet, nešto mi govori da ih neće upaliti… Rotirke pale jedino kad je nešto oglavu. Pa mi to ne izgleda kao valjana mogućnost za ispuniti jedan od svojih snova. E tu nastupaš ti draga osobo koja vodiš moju državu.
Više ti ništa me dugujem. Ništa ne uzimam od tebe kao ni od moje države kojom upravljaš. Pitali su me ljudi jesam li ja onda socijalni slučaj ako ništa nemam. Imali smo problema sa definicijom socijalnog slučaja. Takvi ljudi obično su nesposobni ili nisu u prilici brinuti se sami za sebe pa država majka mora to činiti za njih. Za mene ne mora. Ja joj ništa ne uzimam. Mislim da više nemam ni zdravstveno osiguranje, ali to me ne brine. Moj duh sada je zdrav. A u zdravom duhu, zdravo tijelo (sigurno tako nekako kaže narod).



Draga osobo koja se voziš u blindiranom autu, prije nego te pitam da mi ispuniš jednu želju, zanima me zašto se voziš u blindiranom autu? Jel nas se bojiš? Jel se bojiš mene za koju radiš? Ne moraš me se bojati. Ja znam da si i ti samo čovik. Možda jesi malo izgubila busolu u ovom silnom besmislu koje nas okružuje, ali nema veze. Ja se ne ljutim. Ko je bez grijeha neka baci kamen prvi, jelda. A zašto imaš puno drugih auta sa rotirkama koje svitle i okružuju te dok se voziš našim ulicama? Mi u Dalmaciji kažemo da nije priša. Nije valjda da ti se negdi žuri? Jesam li nešto propustila? Ima li ova država kojom upravljaš neki rok koji moraš stići i ispuniti? Zašto nas zaustavljaju naši policajci onda kad ti prolaziš? Neki put imam osjećaj kao da zaustavljaju naše vrime i pokazuju nam te. To je u redu. Da me ne zaustave kad ti prolaziš, ja uopće ne bi bila svjesna da je posa koji ti radiš toliko bitan i toliko oglavu za državu kojom upravljaš. Zahvalna sam ti na tome.

Da ja skočim sad malo na poantu ovog tekstića. Da ti ne gubim vrime pošto sam vidila da ga nemaš, jer žuriš negdi stalno (ne znam di, ali sigurno je nešto bitno, inače ne bi žurila, nisi luda) odma ću te pitati; ja bi se probala voziti u tvom autu. Imam osjećaj da bi mi bia gušt, a jednostavno ne znam dok ne probam. Ne tražim te tvoje ili moje novce, tražim te samo đir u tvom autu. Možeš ti izabrati rutu, nije mi bitno kuda prolazimo. I ne moraš reći policajcima da zaustave promet. Ne moraš čak ni reći drugim crnim blindiranim autima da se voze za nama. Ne moraš ni ići samnom. Mogu ga čak i sama voziti da ne moraš gnjaviti čovika koji tebe obično vozi kad negdi žuriš (biće na sastanke ili na večere poslovne). Ja napravim samo đir. Neka mi čovik jedino pokaže di se rotirka upali, da dobijem osjećaj, pravi. Ali ni to ne mora, snađem se ja.
Znaš, bilo bi logično da ja sad tebi ostavim svoje kontakt podatke da ti lako možeš doći do mene i ispuniti mi tu jednu želju. Ipak, ono što je logično nerijetko nije istinito, a i ono što je lako u životu, teško se može cijeniti pa, s obzirom da te volim i da cijenim to što radiš za moju državu (mada mi još nije najjasnije što, ali to je sigurno do mene, nikad se nisam posebno putila u politiku i tvoj posa koji radiš) neću ti uskratiti taj gušt. Želim da nađeš put do mene. Želim da me iznenadiš pozivom ili porukom. Nije uopće bitno kad. Ako sam mogla čekati od djetinjstva, mogu pričekati još koji dan, nije priša. Ja nemam pametnog posla kojeg ti imaš i zato ti virujem da ćeš me kontaktirati onda kad bude pravo vrime, onda kad budeš imala vrimena ili odeš na godišnji pa ti blindirani auto ne bude triba u tom momentu.



Draga osobo koja upravljaš mojom državom, molim te nađi me prije nego narod shvati da je blindirano vozilo u kojem bi ja probala samo đir zapravo njihovo vozilo, naše. Vozilo koje su oni, zajedno samnom (dok je bilo para, dok se privređivalo, eli) platili svojom mukom i svojim radom. Ja ne bi tila da se narod naljuti radi takve gluposti. Sigurno me razumiš.

Radujem se tvom pozivu. A ako mi pošalješ policiju da me uvati zato jer nemam onaj komad plastike što se zove osobna, onda daj bar da dečki upale rotaciju dok me voze do pritvora (čula sam da nije loše tamo, navodno dajete tri obroka, to je za osobu koja trenutno nema prihode itekako dobra prilika pa se čak malo i radujem), ja ću ti isto biti zahvalna. Jer znam da to što ti radiš sigurno ima smisla. Mora imati smisla kad ti mi virujemo toliko da smo ti dali da nam vodiš našu državu. To je i naša država, ne samo tvoja, jelda? Ma što ja uopće pitam, normalno da je.

Radosno iščekujem ispunjenje svog malog sna. Zahvalno te pozdravljam.
Osoba X”

https://www.facebook.com/notes/osoba-x/pismo-za-vrh-vlada-radosti-hrvatske/1996992363887344/

Moja reakcija na članak je...
Vau
0
Haha
0
Hagić
0
Hmmm
0
Plač
0
Grrr
0
Molim?
0