Hrvatska demokracija je mlada, nedorasla pa joj tepamo i gledamo kroz prste. Uči se jadna. Al "uljudba" političara nikako da izađe iz puberteta. Nema toga što oni ne znaju, nema toga što oni ne bi bolje, samo kad bi se njih pitalo. I tako, dođe i taj dan pa ih se pita. Ma govore i kad ih se ništa ne pita. Al to što govore, sad kad su demokracijom došli na vlast, je tako i nikako drugačije.
Šuplja priča
Sjećam se jedne prilike, bilo je to za neke ranije splitske gradske vlasti, kad su tadašnjeg dogradonačelnika novinari pritisli u kut s argumentima. Priča mu ispala šuplja, a on se propeo na zadnje noge i ispalio:
"Izvolte nounari na izbore, osnujte stranku, demokracija je pa da vidimo kolko će i' bit za vas, a kolko za nas", graknuo je ili arlauknija, svejedno. Nema ga za vidit ni čut.
Ima od toga i više od deset godina. Njih je više i to im je dokaz da su oni u pravu. Al kad pročitaju u nekom mediju da to ipak nije tako, naroguše se. Pitaju u sebi, od odakle vitar puše do zašto baš sad.
Eksplozivniji će: NAPIT ĆU VAM SE KRVI!
A sve zbog jednog stabalca. Jer se objavilo da je prije tog stabalca bilo još stabalaca, da ne počinje priča s njima i njihovom lopatom.
Kad političar "vedri i oblači"
Stoga DalmacijaDanas moli političare da se suzdrže od pretjeranog nametanja svog viđenja realnosti. Ona, istina, ne pripada isključivo medijima. Al kad političar na vlasti umisli da će vedrit i oblačit kako mu dođe obično ne izađe na dobro. I još jedan savjet političarima, naročito onima na vlasti. Kad vas novinar nešto pita, budite uvjereni da on već zna odgovor. Interesira ga samo s koliko spretnosti ćete upast u rupu u koju ste sami iskopali i koliko dugo će vam se smijati ili zgražati.
Stoga redakcija DalmacijaDanas traži od dogradonačelnika Bojana Ivoševića da se javno ispriča novinarki i urednici Slobodne Dalmacije Nikolini Lulić. Doživjeli smo je kao prijetnju svim novinarima i svim medijima.
