Ko i svako žensko, teško i s mukon otkrivan svoje godine. Tako u tajnom dogovoru s dicon već se nikoliko godina vrtin oko 35 – oni sritni, imadu mladu mater. Al' glupa je korona uništila sve šta san godinama gradila i dici mi srozala radost! Vako je to bilo.
Prolazin ja jedno jutro umaskirana kroz dnevni boravak. Odjednon krik!
– Ujmisusovo bilo, šta je sad?!!!
Ista maska, ista ja, isti celulit… sve isto! Stanen ko ukopana. Učini mi se da igran Ledene babe, a mlađi sin prema meni drekne:
– Mama, pa ti si ostarila!
Mene koda kogod mokron krpon okerepio! Odma ispadan iz igre: noge se počele trest, a srce priskakat i po tri skalina. Bome, takizi simptoma ni zbog korone nisan imala. Sad bi ja jadna sila, al' se u toj prostoriji ne smin zadržavat. Znate i sami da je dnevni boravak dio schengenske zone kojon bi ja prolazila da se dokopan balkona i zraka. I kliko god san puta dosad ovdan prolazila, nikad me niko nije pritresa, niko tliko pogledava ni zaviriva u pijat ili šolju što bi pronila na balkon, ko toga puta. Prolazila bi skroz lišo. Ma ko bi se ovomu od dice nada? Rođenoj materi sasuli u lice da je stara! Prikinili prešutni dogovor o mojin godinama. Da ji nije kogod podgovorio i podmitio?! A jopet, kako, pa nigdi ne izlaze!
Pogođena od oni od koji san se najmanje nadala, u stanju šoka izlazin na balkon. Tražin stolicu za spušćat ovu staru guzicu (mislin, i ona je ostarila ako san ja). Dica ne posustaju - stoje na tri metra od mene i uporno bulje u moju kosu. Znači, u tom grmu leži zec!!!
Otkrila me sida kosa koju san, želeći dobiti na mladenačkon izgledu, podigla u konjski rep. Kobni je zalizak s live strane (di su se ugusto ko sardine poredale side dlake) uništio sve moje snove o mladolikosti! Izvlačin se ja na stres i na to kako i mladi ljudi priko noći mogu posidit, sve ne bi li svojoj dici povratila spoznaju da još uvik imaju mladu mater.
A kako čovik ne bi i posidio kad ga svašta u životu goni?! Ma da ste mi samo vidili lice! Od jada se nisan mogla ni pogledat u ogledalo. Kad bi me bar moj čovik moga zagrlit, bilo bi mi zeru lakše. Da nan ovi iz Stožera sad dadu zeleno svitlo, bio bi to zagrljaj dvojice bradati muškaraca. Nemojte mislit da laprdan gluposti. On vam je u izolaciji pušća bradu, a i meni se moje lice činilo takvim – bradatim. Cilo se maćalo i postalo razvedena obala crveni mrlja koje se ljušte i užasno svrbe. Čovik me se jučer sablaznio kad mi je s uva slučajno pukla ona laštrika i maska otpala s lica. Po tome san zaključila da mu muški nisu privlačni. Ili, ako oćete, bradate žene. Bar nešto dobro u svemu tome! Ne znan jeste li gledali – ima neka emisija koju vodi Robert Knjaz i prikazuje najbolje brade i brkove. Majke mi, da sad smin izać iz kuće i prijavit se, osvojila bi prvo misto!!!
Ma lako mi za lice, pokrit ću ga maskon. Sad san više u muci zbog ove side glave! Nije me briga šta su me dica vidila, nji ću ja lako opet obrlatit, al' kako ću pored čovika proć?! Eno ga dođe, zasijo na trosjed i ne mrda. Vidi li me u ovon izdanju, još će se više izolirat od mene. U njegovin očima moja je kosa u najlišpoj nijansi smeđe. A, Bože, kud ću?! Di ću?! Kako ću s balkona do svoje sobice?! Pa neću valjda ovde noćevat! Ćirin s balkona i smišljan plan. Odlučin li se za bočni prolaz na desnu stranu, jerbo tu side i nisu tako vidljive, javlja se drugi problem – veći iako sakriven ispod maske. Nos s boka nije kako toka, i nije ga lipo vidit! Znači, takav mi prolaz otpada. Puzat ne smin jer kažu da čestice korone padaju na pod. Pa kud ću, ljudi moji?! Nevidljivost još nisan postigla. To ću tek kad izađen među ljude, kad se budu pravili da me ne vide.
P. S. I nek' se znade: nije mi od maske izbacilo po licu! Minjan ja njizi i više nego što struka priporučuje - više nego donji veš!
