- Šjor Antune, triba bi mi ugovor o najmu stana, sad su mi rekli!
- Ma šta je bilo? Pere, sidi malo, di si požurija!?
- Šjor Antune, rekli su mi da mi triba za prijavu! Da iman adresu! Pa ako ne bi bija problem, da napišemo par riči…
- Ma šta će nami ugovor, mi smo ljudi! Ajde sidi, popij jednu rakijicu! Suvu smoku mrakni!
- Ne bi ništa, neću imat vrimena!
- Nema vrimena za rakijicu i smokvicu, nema za ugovooor!
- Ma ajde, dajte jednu, ajde može!
- Evo ti! Nego, nisi mi reka… Kako ti se sviđa stan?
- A nije loš, do grada je niti uru vrimena pješke. S auton malo duže kad su gužve…
- A iznutra, je li sve dobro? Radi li špina u WC-u?
- A radi, noću svira, danju priskače, ka svaki muzičar… Sonata u D-molu…
- Reka san ti ja da je WC čaroban! Pisalo je i u oglasu! A namištaj?
- A ne znan na koji namištaj mislite, na onu katrigu?
- Da „onu katrigu“. To je Katriga, sa velikin „K“! To je jedino šta san dobija od babe, na ostavinskoj raspravi… Dobra je bila, sad bit će u paklu negdi zaliva pome benzinon…
- Pa Katriga nije loša… nju van drži čačkalica i žvaka… Mora san nešto stavit jer smo stalno padali. Lako je bilo za mene, padneš pa se digneš. Ali onda je došla žena, doji dite na njoj. Jednom joj je došla i mater u goste pa sila. To ste čuli taj zvuk… prolomilo se do Aržana i nazad…
- A slušaj, znaš da je to po najnovijoj modi! Baba je išla u Šipada 1982., a onda se nije prodavalo bilo šta, ne ka ovo danas, smeće!
- I da van rečen! Trese nam opet susida Jasna tapet na glavu kad višamo robu na sušilo…
- Asti pasa jarca… A ona je malo ebete, lipo san joj reka da trese kad se roba osuši! A šta si me ono doša pitat?
- Ugovor o najmu stana!
- A šta bi ti da u njemu piše?
- Da živin tu kod vas!
- Pa živiš tu, ako te ko pita, reci da je reka Antun Sviloprčić! Ja pošteno ne plaćan porez na ovaj stan, pa neš ti!
- Ali triba mi za prijavu prebivališta! Moran dobit olakšicu za predračun pretporeza!
- Slušaj ti mene mali… Mene svaki dan pitaju je li stan slobodan. Ovi u šlapama šta popišaju lancune za 200 eura noć. A di su ovi drugi? Kažu da bi mi dali dvi iljadarke misečno. Nepalci, Uzbekistzanci, Đungurijanci! A ja njima kažen: „Vi me ne zanimate! A ne bi ja radi vas i vaših ponuda mome Peri diga stanarinu na dvi iljade eura, nema tih para! Osim ako on ne krene puno vilozofirat!“
