Prizori tromjesečnog šteneta pronađenog u Splitu s razbijenom lubanjom i slomljenim stražnjim nogama su sredinom kolovoza potaknuli burne rasprave u javnosti. Za malu Kiru, kako su je nazvale volonterke Verica Vlku i Josipa Podrug, interesirali su se svi, a podrška, što financijska, što moralna, je stizala iz cijele Hrvatske.

Upitali smo Vericu Vlku kakvo je sada stanje.

– Kira je bila na operacijama u Zagrebu. Malo smo se uplašili u početku, ali operirana je i bila je sedam dana na oporavku. Jedna gospođa se ponudila da se brine o njoj i vodi je na kontrole i tako je i bilo. U subotu smo Josipa i ja otišle po njoj i sad je kod mene. Ja ću se o njoj brinuti dok ne bude spremna za udomljenje. Nogice su dobro operirane, sve dobro srasta, ali trebat će fizikalnu terapiju i naravno vremena za oporavak. Glavicu nije bilo potrebe operirati, ai mora se čuvati vanjskih utjecaja da nešto ne krene po zlu prije pravilnog zarastanja. – kaže Verica.

Verica redovito obavještava sve zainteresirane o Kirinom stanju, jer kaže, Kira ima jako puno prijatelja.

– Ljudi su stvarno izašli u susret i pomogli i nama i Kiri. Bilo je stvarno fascinantno koliko nas je ljudi nazvalo, i plakalo se i svašta, bilo je dosta emotivno. I veterinari iz ordinacije Delonga u Splitu i Vet-point u Zagrebu su nam stvarno izašli u susret. Same ovo nikako ne bi uspjele izgurati. – kaže Verica

Iako fizički oporavak ide jako dobro, za psihički će trebati vremena.

– Jako je vesela i stalno maše repom, međutim kad je idem pomaziti, ona spusti glavu i podvije rep, misli da ću je udariti. Ima samo 2,5 kila, koliko je malena nekad me bude strah da je pomazim, a kamoli da je udarim. Ne mogu zamisiti tko je za to bio sposoban. – kaže Verica.

“Bez podrške drugih ljudi, malo se može napraviti”

Zasad još ne razmišlja o pronalasku udomitelja, ali ne sumnja da će, kad jednom dođe do toga, Kira vrlo brzo pronaći svoj “zauvijek dom”.

– Otkad smo objavile njenu priču, mobiteli nam nisu prestali zvoniti. Bilo je svega, od bakica koje su plakale što ne mogu pomoći jer imaju malu penziju, ali da će moliti za nas, do ljudi koji su samo pitali što nam i koliko treba. Ljudi su baš reagirali. Nismo mi baš bezosjećajan narod kako se ponekad govori, ali treba pokrenuti ljude, treba se znati za ovakve stvari.

Podrška okoline im je dala dodatni vjetar u leđa, jer su shvatile da nisu same, kaže Verica.

– Ništa ovo ne bi uspjele same, možemo mi dati dobru volju, ali bez podrške drugih ljudi, malo se može napraviti. Uključio se stvarno veliki broj ljudi i jako smo zahavalne. Jedino se tako i može nešto pomaknuti na bolje, da se o ovome priča, da se malo potakne razmišljanje kod ljudi. Možda nećemo promijeniti tko zna što, ali da se malo pomakne, dobro je. Pojedinac ne može sam. – zaključuje Verica.

Dodala je i kako će nastaviti objavljivati sve novosti na svojoj Facebook stranici, a svi zainteresirani za pomoć Kiri mogu se javiti i na broj 095 722 2381 (Verica) ili 095 393 0661 (Josipa).