SPLITSKI UČENICI "OŽIVJELI" LEGENDU Napravili intervju sa Smojom, nasmijali sve pa zaradili gromoglasan pljesak

Učenici Osnovne škole Žrnovnica, članovi dramske družine "Perunsi" održali su kratki, ali pamtljivi Intervju sa Smojom pod mentorstvom učiteljice Martine Lovrić u kojem su uzvanici mogli vidjeti kako Smoje progovara iz onih najmlađih. Tako su učenici na svojevrstan način oživjeli legendarnog Miljenka Smoju čija je spomen soba otvorena danas u knjižnici u Žrnovnici.

Predstavljeno je nekoliko bitnih točaka u njegovom životu, od mjesta rođenja, aktivizma u ranim godinama, njegove Dalmacije pa sve do pitanja "ča je to Split?"

Tekst se nastavlja nakon oglasa

GALERIJA

Kliknite za pregled

U intervjuu su sudjelovali sljedeći učenici: voditelj Mihael Škaro (7.c), Dolores Šeputić (5.b), Duje Rubić (6.b), Toma Bučević (8.a) i Marcela Mihanović (5.a).

Sigurni smo u jedno, a to je da je Smoje živ, baš bi puka u smij.

INTERVJU SA SMOJOM

VODITELJ (MIHAEL ŠKARO, 7.c): Nikad nije težio počastima i titulama, bio je ponosan što u redakciji nije imao ni svoj stol. Zašto ni­ka­da ni­je ste­kao knji­že­vni ugled i sla­vu ko­je za­slu­žu­je? Naša knji­že­vnost, ka­ko zna­mo, pu­na je ci­je­nje­nih pi­sa­ca ko­je ni­tko ne či­ta, au­to­ra ko­ji su na­dži­vje­li svo­je dje­lo, a Smo­ji­ne re­če­ni­ce, ma­kar iz usta glu­ma­ca, još su uvi­jek ži­ve uzbu­dlji­ve i du­ho­vi­te, prem­da smo ih do­sad ba­rem de­set pu­ta ču­li. Pri­je ne­kog vre­me­na bi­la je još je­dna, tko zna više ko­ja po re­du, re­pri­za dvi­je kul­tne se­ri­je ko­je je on na­pi­sao, a lju­di su ih sve­je­dno gle­da­li i pre­pri­ča­va­li na uli­ca­ma, u ka­fi­ći­ma i du­ća­ni­ma kao da je ri­ječ o pre­mi­jer­nom ostva­re­nju. S nama je danas, dragi gledatelji, čovjek čiju godinu obilježavamo, Miljenko Smoje.

VODITELJ: Smoje, dobro nam došli. Kažite mi, kako ste Vi osvanili u Splitu?

SMOJE (1- LUKA SINOVČIĆ, 5.a): Ja san se ro­di­ja prije sto godin, ijadu devesto dvadeset i treče, kraj cri­kvi­ce sve­tog Lu­ke u Ve­li Va­roš, go­ri po­više Špe­ru­na, bli­zu Ma­te­juške. Bi­la je to Senj­ska uli­ca, pro­le­ter­ska, cr­ve­na uli­ca... Zva­li su je Ma­la Mos­kva. Bi­ja ti je naš kvart, ka i sko­ro ci­li Split, kvart si­ro­ti­nje, ri­ba­ra, te­ža­ka, pi­tu­ri, po­sto­la­ri, bar­bi­ri, ko­no­bi, to­va­ri, mriž...

VODITELJ: Čuli smo da ste bili aktivni već od malih nogu?

SMOJE (2, DOLOREŠ ŠEPUDIĆ, 5.b): Je, ja san bi­ja je­dan od or­ga­ni­za­to­ra u mo­joj sku­li, sku­pi­li smo se isprid te­a­tra, da ne­će­mo svje­do­džbe na ta­li­jan­skon, ne­go na er­vat­skon je­zi­ku. On­da su došli fašisti s puškan, okru­ži­li nas i ra­zbi­ža­li smo se... I šta ti je, po­sli su me­ne optu­ži­li ovi mo­ji, da san ja kriv, da san ja pr­vi po­bi­ga. A ja go­vo­rin: ‘Oli bi de­monštra­cjun bo­je uspi­ja da me oni ustri­li­ja? (smijeh)

VODITELJ: Barba Smoje, zamjerali su vam na vašem jeziku? Šta imate reć na to?

SMOJE (3, DUJE RUBIĆ, 6.b): Znan, čita san! Šta je oti moj jezik? Oti jezik san ja! Razumiš!? Šta san ja bez tega jezika? Uzmi mi jezik i ubija si me! Oti jezik je znak moje slobode, ja na njemu mislin! I to je to: propiši mi kako ću govorit, propisa si mi kako ću mislit! Jema san profešura rvackog jezika, Blaža Jurišića, koji je mene na ispitima pušta da odgovaran na čakavštini! I od njega se trebamo učit toleranciji!

VODITELJ: Unatoč poteškoćama ostali ste ode, u svojoj Dalmaciji, zauvik. Kako to?

SMOJE (4, Ante Roje, 8.b): Na­u­či­ja san na­pa­met sva­ki bo­van, sva­ki dvor, sva­ki dvor u Dal­ma­ci­ju! A i on­da se odi­lo po­la­ko, ni­kad to ni­je bi­lo otić i vra­tit se, ne­go po­ma­lo, u sva­ko mi­sto, sist, po­pri­čat, vi­dit... vi­dit de­talj, ra­zu­miš? De­talj je va­žan! Šta je re­por­ta­ža? De­talj! Ja san to od Mar­ka Uvo­di­ća na­u­či­ja, on je bi­ja ve­li­ki de­ta­ljist. A Dal­ma­ci­ja je pu­na sli­čic, ču­de­sni ma­li sli­čic, de­ta­lja... i sa­mo ji tri­ba vi­dit.

VODITELJ: Za kraj Smoje, šta je Split?

SMOJE (5, MARCELA MIHANOVIĆ, 5.a) : Najpri, moramo činit distinkciju. Svi faliju. I ja falijen. Split sam za sebe, on nije ništa, on je fantažma jedna. To je samo jedan geografski pojam koji se more širit i sužavat. Split je samo Split kad je grad Splićana. Kad bi mi Splićane doselili u Veneciju, bil to bila Venecija? Kad bi mi donili ono naše ludilo, onaj naš šušur, druga spiza, druge beštimije, majketi cili kanal bi se ošušija. Dakle Split ka Split je geografski pojam ako nije grad Splićana i tih distinkcija moramo se danas držat.