Zubatac
I tako dođu i ti dani kad cila familija očekuje od tebe da potegneš, odeš na peškariju, bikariju, pazar, natovariš se jer si ka najsposobniji, kaže punica.
- Zete, najbolje ti je kupit nešto jednostavno. A šta ćemo komplicirat. Prošle su nas te monade.
- A šta to?
- A najboje cara od riba.
- More, al iz vašeg crnog fonda. Moje kune su već na banci. To vam je za ćer i unuke. Ne pitam ja to za se.
- Evo ti 200 eura, vrag te odnija na današnji dan. Oprosti mi Bože i sveti Stipane. I salate putarice. Sa zelenim listovima. Nemoj mi donit očerupanu. Ta ti je stara.
Ona meni?! Ka da ja ne znam kako izgleda stara. Gledan je svaki dan. Ae. Kraj Starog Hajdukovog udrija po dva pelinkovca da sperem gorčinu. U peškariji ispružija se jedan zubatac.
- Koliko ima u njemu?
- A evo, sad ćemo vidit.
Ka on ne zna, a od sedam uri izvaga ga je bar 12 puta.
- Ne tribate šporkavat kesu. A pošto je?
- Ka za vas 200 kuna kil.
Aj, kad je za mene. Srića da su kune od punice. Pet kili puta 200...
- Kesa mukte i nek je sa srićom.
- A odakle je?
- Iz Primorskog doca.
- Ajde?! Onda mi ga isici na fete. Grubo mi je da ga nosim ispod pauzuha po gradu. Šta će svit reć.
Zec
Stvarno je parija frišak. Bit će svakom po fetu i Bog te veselija. Taman da ću na još jedan pelinkovac, zvoni mobitel.
- E, punice, kojim dobrom? Jesam, kupija sam. Taman idem po putaricu.
- Paz' vako. Ićeš na pazar onda vidit ima li i šta divljači. Sigurno ti je od peškarije ostalo. Najbolje bi bilo nešto jednostavno. Rečemo zeca.
- Ma di će sad bit zeca? To kad stisne mraz.
- Zete, uputi se ti. Iman dojavu. Mate iz Mirlović polja reka ga je donit.
I tako, ja na pazar. Pelinkovac. Malo mi se pomutilo, nisan sigur šta vidim. Među banke onako visočiji sidi brko metnija zeca priko ramena i šeta ka nisu njegova posla. Isto onako ka oni s reštima luka. Ja produžija korak, more me ko stić i onda soli na rep.
- Gospodine, gospodine...
- Gospodin ti je u gaćama.
- Je, je, nego ti zekan, jel se prodaje?
Glavica mu se ljuja, a krzno presijava. Nogice mu spore bile.
- Ovisi.
- Kako ovisi?.
- Pa ima li se para. U njemu je četri kila. 200 kuna je kil.
- Booogati. A jel se mogu s njim onda bar slikat?
- Eno ti Jure dole niže s tukama pa se s njima slikaj.
- Neka fala, imam već, s godišnjice...
Janjac
I štaš, kupim, nadožuntam svojih kuna, vrag je odnija vidovitu. I kruva ispod peke, zelene putarice, vina mladog merlota iz Tugara... zubatac čeka u autu. Neka čeka, mirita mi još jedan pelinkovac. Zapiva bi od muke koliko tog triba donit na četvrti kat bez lifta. Gledam da mi koja kesa ne ispadne. Još sam na pazaru. Kad ono neki pjesnik s pivom u ruci nazdravlja janjetini pečenoj. Ako sam dobro zapamtija, ovako ide:
Ovi mi je suv
Pa ću s ovim masnim
Ovi mi je vruć
Ovog ću posli
Vrag in odnija kosti
Još jedan pa mi dosta
Dodaj mi kapulicu
Oće li ko glavicu?!
Vino
Uteka. Vrti mi se ražanj u glavi, puši se i cidi..., zvoni mobitel.
- Je punice, moja vidovita, kupija sam i zeku. Šta? I praška za pecivo, suve šljive, prošeka... Ko će to sve zapamtit. Oli dolazi i vaša divizija?
Spustila. I aj sad u dućan. Pilotam s punim kolicima. Gledam prošeke. Tu su i vina.
- Pa di si, otkad te nisam vidija. Ajmo na piće.
- Nimam vrimena. Moram punici kupit crnog vina. A je si li ti šta svojoj kupija?
Mrko me pogleda. Okrenija se prema polici i izvadija dvije boce.
- Ha, ha, ha, vidi Galić vina, ha, ha, ha, ha, ha.
- Ma znam, ima i crno vino G-točka, ali je teško nać.
