Kad san ariva prvi put u pleme, bija je to vijađ tamo negdi daleko daleko. Svi su pensali, otiša Bađun i nikad više ga nećemo moć sinjavat po Dalmatinskin kalama. Svi su pensali tako jerbo san iša u stumić prašume tamo di žive oni koji mumaju judetina na sto načina. Nisan jema njanci straja, ostavija san prpu onima koji su pensali negativno. Čutija san samo leptire u stumiću ka prid svaki svoj vijađ. Nije me pojilo pa posralo, prije bi reka da su me najili i napojili. Obogatili me ka niko do tada, a bome ritko ko i posli.
Nisan ferma sa svojin vijađima do danas, a bome neću sve dok me sila ne odvede u drugu dimenziju, na novi put tamo odakle se niko ne vrača. Posli prvih plemenskih judi bija san u puno drugih plemena po svin kontinentima. Za sve mogu reć samo jedno, nima bojih judi od njih. Pa da van malo pojasnin zašto tako pensan:
U plemenu nema Plenkija, Njonje i ostalih judića koji pensaju samo na svoju guzicu, a za ostatak plemena ih boli kita. Virujte mi da bi u plemenu izdržali nekoliko dana. Na prvi egoizam bi plivali sa krokodilima, morskin pasima ili bi bili smumani od svojih susida. Naravno ako bi izgledali ukusno, sta ovi političari nikako ne pare. Lipi moji u plemenima nema politike, postoji Poglavica, vrač ili šamanka, njihove žene, lovci, ratnici, ratnice , skupljači, skupljačice. Svi se trse za dobro cilog plemena, niko ne gleda samo svoju guzičetinu. Na glavnoj katrigi sidi Poglavica, naj mudriji od svih, on je taj koji drži balans, on je taj koji služi plemenu. Nema mista za aroganciju, za bahatost i egoizam.
U plemenima je sve jednostavnije. Nema mista pizdarijama iz babilona. Žene su natura prava, bez piture, bez silikona, bez ekstenzija. Banjaju se u rici, jezeru, potoku , šoto vodopada, moru, bez šampona ( vonjaju ka mokra zemja, ka bistra voda, ka vlažni vitar ), ne koriste bindine, ne idu u kupovinu i ne gube vrime po kavama i šoping centrima. Ne lipe umitne trepavice, ne čakulaju drugima iza kostiju, ne gledaju sapunice, ne pudraju karote, ne love sponzore, ne grintaju, ne ugledavaju se na neke Seve, Ave, Jelene itd. Kad in se bala, balaju, kad in se seksa, seksaju se. Bez karote u ariji, skromne su, nasmijane i sritne. Govorin o većini plemena. Ima na žalost i tamna banda svega tako i ovog, di su žene potlačene bidne i osakačenih klitorisa. Fuj!
Muški su isto tako jednostavni, lovci, ratnici ili šamani. Ne gledaju partije baluna po kafićima, ne maštaju o bemveima, ne kontaju povalit sve šta oda, a ima sise, ne seru iza kostiju, ne pametuju o svemu, ne teže izgledat opasnije nego jesu, ne vise isprid zrcala, ne prate modne đireve, ne nose šik torbice i frizurice, ne nose brade zato šta je to IN. Muški su muški, može nacipat drva za ložit, može ulovit ribu ili divljač, može obranit ženu i ne boji se zabit neprijatelju kopje u prsi. Nema muškog ega i ženske taštine.
Ukratko u plemenima nema babilona, nema svih ovih kontaminacija šta su progutale naše vridnosti. U plemenima nema prava manjina koje ti žele prominit dom, nema uopće manjina. Ne gleda se ničija sexualna orjentacija, nema religije koja se umetnila između judi i boga, poštiva se sloboda. Pomaže se svima, svi su susidi, svi dile i lipo i ružno. Niko se ne ruga manama, kad se smiju, smiju se iz srca, kad tuguju tuguju svi da podile teret. Kad se napirlitaju to su ratničke piture ili piture za njegovanje njihovih tradicija i običaja. Traju, ne minjaju se ako se bilac ne umiša. Nema prisilnog cijepljenja, nema obveznog školovanja, nema nikakve institucije koja te može silovat i prisilit na nešto šta ne želiš. Nema ovrha, susidi ti izgrade kolibu, nema BANAKA, joj tamo nema BANAKA. Prinose znanja sa usta na uho, iz srca na srce. Znanja koja in služe za opstanak. Žive ono šta mi kontaminirani samo sanjamo, žive SLOBODU.
