Je, uša san sam u krilo ove masivne verdure. Niko me nije tira i neman njanci pravo grintat. Nebo se zalipilo za škinu nadutih oblaka koji su strugali trbušne o visoke krošnje. Danima ga nisan vidija, a ni sunce bome. Pari mi misecima.
Izbužan san, isfrižan, izgnjavljen. Džungla me danima mrcvarila, al opet san sritniji u njoj nego u mojoj dragoj Dalmaciji. Odi pijen kišu ili prokuvanu kaljužu. Jiden pirane i crve. Ličin se narančaston tekučinon ispod kore nekih stabala. Pere me Amazona i njeni pritoci, slušan grintanje jaguara, čakulavanje šimija ili mandrila, siktanje anakondi i kajmana te kantanje i karanje ara i ostalih tica. Mokar san, ladno mi je, gladan san, al opet sa cerekon priko gubice. Ja san odi slobodan, a to je baš ono šta miritan.
https://youtu.be/Lc45WEUrRks
Zavuka san se šoto velikog lista i pensa. Zašto pijemo išta osin vode? Ok, ocidit sok iz voća i verdure, ali ona gazirana sranja i alkohol. Zašto žderemo više nego nan triba. Gutamo silne stvari koje nan nisu potrebne i koje nan škode. Zašto judi prate modu, koji je smisao toga? Zar nije lipše polu gol mantat okolo. Bos i sritan. Po zimi, oderi ovcu ili uginulog medvida, vuka, lisicu. Zašto se piturajemo, pusta šminka na ženskim licima, a bome sve češće i na muškin. Zar smo toliko ružni? Zašto se prskamo parfemima i kupamo kemijama. Silni šamponi i kremice. Zar toliko smrdimo? Zar nas sama voda ne može sprat? Bome odi u Amazoni ništa od toga neman i ne smrdin. Dajen na zemlju, na vodu, na prirodu.
Propensan kako svak od nas sa svojim babilonskim načinon života uništavamo ovo okrutno savršenstvo u kojem se sad nalazin. Pomislin na svoju svetu patriju Dalmaciju i kako bi mogla bit puno lipša nego je. Kad bi se na buri, jugu, maeštralu, tramuntani.... vijorila plava bandera sa tri lava, kad bi judi bili mrvu više okrenuti prirodi, a manje kontaminaciji zvanoj politika i religija. Kad nakon nedijne mise nebi izžderali silnu mesinu, polokali žmule vinčine izvriđali partnera i isčakulali susida. Kad nebi trošili emocije na HDZ, SDP i ostale, kad bi svatili da su u povisti Rimljane mrcvarili zbog svog dišpeta i korađa. Da bi mogli probit nogon u šupak svakog napadača, tihog ili glasnog. Mogli bi se judi sitit da su Turcima slomili zube na Klisu. Plače mi se od sriće šta san u Amazoni, ali i od tuge zbog toga u šta se Dalmat pritvorija.
Izvuka san se iz riđerastog skloništa i pustija kišu da me spere, da spere te misli iz moje glave. Triban priživit još koji dan u ovom surovom raju. Srića moja šta mi ništa iz Babilona ne triba. Srića moja šta san osta kurijožast, hrabar i dišpetožan. Srića moja šta san otporni, tvrdi Dalmat. Srića moja.
https://youtu.be/iCi65QEezGM
