Kad san jednon zgodon sidija na grani visokog stabla zapita san se ovo pitanje prvi put. Grana je bila široka i mrvu plosnata tamo di san sidija, tako da je parila ka neki pergul napirlitan pitarima. Bija san lipo skriven šoto velikih listova i kiša koja je sipila deboto me nije močila. Ka Budhha šoto smokve u svojin mislima, ja san bija šoto krupnih listova ''varuma'' i meditira sinjavajući jednog tropskog ljenivca kako ga jednostavno nije briga za išta. Ovo lino stvorenje je visilo sa grane ne mareći šta je mokar, šta san ja blizu ili šta mu je maksimalna brzina 1km na uru. Malo dalje san gleda i grupu majmuna urlikavaca kako skladno, sporo i opušteno mumaju lišće. Ni njih nisu mučili problemi. Sva stvorenja osin judi traže samo ono jednostavno za priživit, jedino mi imamo ono šta se zadovoljit ne može, a to se zove želja.
Ova ekipa majmuna sigurno ne pensa kako će obarat stabla da ih može prodat i od toga kupit nešto. Ne pensa ni o tome kako će ukrotit riku koja je šumila u daljini. Kako će izgradit branu za proizvodit struju. Šta će mu? Ne pensa ni o tome kako će minirat ono lipo brdo u daljini, kako će ga raskopat i iz njega iscrpit rude od kojih će napravit pametne telefone i kompjutere. Naravno da neće ništa od toga, ne triba mu ka šta ni nama ne triba. Živija san u plemenu di ništa iz ''babilona'' ne postoji, nema proklete plastike, nema stakla, nema žena sa umjetnim trepavicama od po metra. Tila su in pokrivena listovima, kose raščupane, noge bose. Naravno, lipo in je toplo, ali da je i ladno odi oni bi našli način kako preživit. Krzna životinja, kože životinja, naravno koristili bi ono šta bi ulovili za jist, a ne za sport. Ka šta i rade godinama i godinama do sada. Babilonac iz civilizacije će reći da su primitivni, zaostali i glupi, taj babilonac nije nikad bija blizu njih i to sere bez veze. Snob, bogataš će reći i gore stvari, ne zato šta ih ne konta, već zato jerbo zna da su u pravu. Plemenski judi imaju malo želja, i kad ih ostvare ne rađaju in se nove. Želim jist, želim toplu vatru i toplog partnera, želin krov nad glavon i želin da je majka priroda zdrava. To je to, nikada nisan čuja :'' Želin prijevozno sredstvo, želin letit (zaboga neman krila), želin imat više od susida, želin susidovu ženu, želin kolibu na tri kata, želin iskrčit šumu, želin uništit........
Vratin se u materijalno carstvo babilona, u našu ''civilizaciju'' di je čoviku u glavi samo hrpa govana. Skontan kako gotovo niti jedna vlada ovog svita ne stavlja prioritet na ekologiju i zaštitu prirode. Niti jedna politička spodoba (svi su spodobe) niti ne pensa o tom. Sve se vrti oko ekonomije i nadmetanja, oko dobiti i prestiža, oko vladanja i imanja. Priroda je resurs za ispunjavanje nagomilanih želja. Nagomilane želje se ispune i odbace, tako da sami stvaramo miliarde i miliarde starih auta, aviona, brodova, škovaca svakakvih vrsta koje nas zatrpavaju i guše. Koliko ljudi na ovoj manitoj planeti bi ovoga trenutka mogla živit bez svih tih gluposti. Bez struje npr, bez lakiranih noktiju, našminkanih usana, stalno novih cipela i krpica, novih auta, konstantno nove zapakirane spize, novih partnera. Jako malo!
Mene osobno baci u šumu među pleme di neman ništa i ja ću bit sritan, zadovoljan i ispunjen. Nema likara, pa šta? Ako mi je došlo vrime, došlo je. Neman cipele na nogama jupi, mogu hodat svugdi bos bez da me sinjaju ka redikula. Neman struju, jupi iman vatru i bubnjeve. Neman vodovod, nema problema iman kišu, potok, izvor. Neman robu, super mogu bit gol bez kompleksa jeli mi sisa mala, kita mlohava i guzica spuštena. Puno puta u životu san svatija da nama judima ne triba puno. Ne triba nam 99% stvari koje koristimo svakodnevno. Zašto onda živimo drugačije? Zato šta smo prokleti sa dosadom koja nas mori, sa željama koje nam ne daju mira, sa egom i taštinom.
Pogled bacin na majmune urlikavce kako guštaju na kiši i nasmijen se. Uživajte lipotani dok možete, jer ovo krakato, bezdlako stvorenje koje hoda uspravno će uskoro uništiti vaš raj i sve nas skupa zajedno sa njima. Guštajte urlikavci moji jer pametniji ste od judi mijun puti. Guštajte, jer za razliku od njih vi znate da ste gotovi nakon nekoliko dana bez hrane ili par dana bez vode ili par minuta bez arije. Vi to majmuni znate dobro, a čovik nikako da svati.
*Stavovi izneseni u kolumnama i komentarima osobni su stavovi autora i ne izražavaju stav redakcije portala DalmacijaDanas
