ŠALJIVA KOLUMNA MIŠE ŽIVALJIĆA
„Nije to s Božju!“, ljutito odmahne rukom baba Antica Prce. Njenu juhu od junećih kostiju, mrkve, celera, peršina i dva krumpira, nitko od ukućana ponovno da takne.
U početku je mislila da je kriv „Glovo“ i ta mladost šta na motorinima jurca i raznosi hranu po kućama, tako da njene nejake unuke prejeda ta dostavna firma. A sinovi da joj jednostavno više nisu normalni, nakon ženidbe i otkaza u devet-deset poduzeća.
Smrt je to da oni ne jedu njenu tekuću, kuhanu hranu. Pa juha liječi!
„Zašto ne jedete juhu!?“, krikne ona, frenetično stružući sadržaj lonca u WC školjku, po ko zna koji put, od srpnja ove godine.
A unuci šute. Šute i njena dva sina, s nevjestama poslaganim na kauču.
„Juva se svaki put oladi! Kruva jedete! Meso i kumpire jedete! Šta fali juvi!? ZA KOGA JA KUVAN SVAKI DAN!?“
Odjednom, sin Ante se nagne, otklopi podočnjake i kroz prorez od usta ispusti:
„Juva je jugokomunistička izmišljotina!“
Pogleda ženu, brata Jozu i nevjestu, a oni zadovoljno, aklamacijom glavama, potvrde da se radi o jedinoj istini. O spoznaji života. To je to!
„Juva je naš neprijatelj! Ka i jugo! Jubilej! Junak! Junetina! I car Justinijan je bija komunist! Sve šta počinje na JU!!!“, vikne Jozo i ustane se s kauča iz 1971.
Antica ih pogleda u teškom šoku, sad joj je sve bilo jasnije. I objašnjenje njezine djece imalo je logičan smisao. Da je to znala, ne bi im od malena nutkala neprijateljsku hranu. Svaku mrkvu bi dobro pogledala prije utapanja u loncu.
Svaki list peršina bi, ako treba, krsnom vodom oprala, da Sotonu uputi na pravo mjesto. Pa šta su to njezina djeca prolazila godinama i desetljećima, njenom krivnjom i neznanjem.
„A dico moja… oprostite mi… ja to jadna nisan znala…“, krene joj suza iz oka.
„Komunizam nam je uništija oba dida i vašeg ćaću. Nakon šta su dobili stanove, bonove i poslove, svak je smišlja način kako da nam bude bolje. Na kraju smo dvi vikendice napravili. Kredite uzmali, sa svima se volili. Ali nije to bilo s Božje strane. Čovik ne smi puno imat, jer na kraju poludi i počne se sa svima bit! Ka i zvir!“
„Amen!“ vikne nevjesta Domagojka, lakirajući nokat.
„Amen!“ potvrdi nevjesta Trpimirka, depilirajući desnu potkoljenicu.
„A šta da vam ja sad pravim kad ne mogu JUHU!?“, reče tužna Antica.
„JUha je od danas zabranjena! Od danas nam radiš samo KROhu!“
