Na inicijativu supruge Nives i kume Ane Komar, legendarni Goran Ivanišević je nakon tri mjeseca planiranja pokrenuo svoj teniski kamp za djecu koji će se ovog ljeta održati u gradu podno Marjana.
''Dva tjedna, znači 98-ero djece, ali ne odjednom nego pola-pola. Imat će 18 sati tenisa, 10 sati kondicijskog i šest sati edukacje, tako da vidjet će prekrasan grad, uživat će u najtrofejnijem klubu na svijetu, malo ćemo koristiti i Žnjan, tako da bit će jako interesantno i ono čemu se jako veselim je igranje na Prokurativama. To mi je bila životna želja i 29.08. će biti jedan teniski meč.''
.png)
Ne sumnjamo da će Goranov humanitarni egzibicijski meč privući more teniskih zaljubljenika u njegov rodni Split, kamo u posljednje vrijeme dolazi sve češće.
''Pa više nego prije, jer sad manje i putujem pa imam više vremena. Prošle godine sam imao lijepo ljeto da ne moram brojati dane kad ću morait ići na putovanja. Ove godine imamo kamp tako da ću opet biti tu. Kad god imam vrimena dođem vidjeti roditelje, već su u godinama i treba ih više posjećivati.''
A da jabuka ne pada daleko od stabla, potvrdio je i Ivaniševićev 18-godišnji sin Emanuel, koji je dobio stipendiju za jedno od trenutačno najjačih teniskih sveučilišta u Americi, kamo odlazi na ljeto.
''Ja sam jako ponosan na njega. Sam je to napravio, je, pomogao sam mu ja u životu, ali nisam ja igrao za njega. Oni su ga prepoznali i drago mi je što sam ja bio tamo s njim da sve to vidimo. Sigurno će postati i bolji igrač i bolja osoba, a jednog dana ako ne uspije u tenisu imat će akademsku diplomu s jednih od boljih koledža u Americi, tako da budućnost mu je zagarantirana.''
Ivanišević junior prava je preslika svojeg slavnog oca.
''Pa je, iako je on malo mirniji od mene. Jako je negativan što mi nije drago. Na ovom rangu tenisa ne smiješ biti toliko negativan, ali teniski je jako dobar, napredovao je jako puno, dobro igra. Žao mi je šta više ne vjeruje u sebe jer bolji je puno nego što on misli da je, a to dosta pomaže u tenisu, kad imaš tu pozitivnu aroganciju na terenu.''
Pobjednik Wimbledona 2001., koji je nedavno postao dio tima jednog od najtalentiranijih mladih tenisača današnjice, Francuza Filsa, objasnio je zašto nikad ne bi bio trener sinu.
''Jednostavno ne ide to, jer se izgubi, onda više nisi ni trener nisi ni otac, ne znaš šta si, nešto treće, a ja to ne želim. Ja sam mu otac, želim mu biti otac, tu sam mu podrška za sve što treba logistički. Ako želi savjet tu sam, ako ne želi, opet sam tu, tako da želim mu biti otac i to mi zasad ide i na tome želim ostati.''
Jedan od naših najboljih sportaša svih vremena uživa u ulozi trostrukog oca, a za In Magazin je progovorio o odgoju djece u današnje vrijeme.
''Nije lako jer se generacija mijenja, drugačije su generacije, čudnije, ako možemo to tako nazvati, ali na kraju dana uloga roditelja je da djeca postanu dobri ljudi i to je moj cilj. Imam stariju kćer i Emanuela i malog Olivera koji je najslađi jer je najmlađi i pun energije. Da jednog dana postane dobar, pošten čovjek.''
A sedmogodišnji Oliver zasad ne pokazuje interes za tenis.
''Jako mi je drago što ne voli tenis, jer dosta su ovakva dva, kako bih ja nazvao luđaka u obitelji, ne treba nam još jedan. Guram ga u kolektivne sportove, ima puno energije, voli sport, ali tenis zasad ne voli i ja se nadam da će tako ostati. Ali ako bude htio, fala Bogu, pomoći ću mu.''
Najveća potpora slavnom tenisaču je njegova 11 godina mlađa supruga Nives, s kojom se vjenčao 2017.
''Zbilja imam prekrasnu ženu koja je jedna velika podrška jer ovo s čime se ja bavim nije lako, dosta putujem, dosta me nema i bez njezine podrške ne bih to mogao raditi ovako kako radim i da budem miran, da znam da je sve u redu i zbilja joj hvala na tome.''
Jer iza svakog uspješno muškarca stoji prava žena.
