Ava Karabatić objavila je na Instagramu da je njezin otac Ivica preminuo u Beogradu u 59. godini života. Doživio je infarkt, a hitna pomoć koja je stigla nije ga uspjela, unatoč reanimaciji, vratiti u život.
Nema tko nije znao Ivicu Karabatića iz đira po gradu. Bio je zanimljiv i osebujan, a našem suradniku Vlajter Egu prije koju godinu otvorio je dušu. On ga se danas prisjetio u emotivnom statusu koji prenosimo u cijelosti.
Jedna iz rubrike - adio Avin ćaća.
Selo podan Marjana ima surov način humora, u našen malon selu u par dana štrace postanu face i obrnuto. Ti padovi i usponi budu popraćeni velikin i brutalnin ruganjen...
Za nas je Avin ćaća bija i osta faca, pa nas je zatekla vist kako se njegova ćer, koja more bit vaka ili naka i koju će malomišćani i mediji razapet i ovon prilikon, od njega tužnon porukon oprašta.
On je toj ćeri život posvetija. Ivica je moga bit i ovo i ono, ma je prvenstveno bija ćaća. Divili smo mu se zaraj toga, pogotovo kad smo se i sami zaćaćili i kad smo na svoju kožu ćutili koja je fatureta bit oslonac i nešto šta bi se zvalo tikva familije.
Je li svojon ljubavlju od ćere učinija ono šta ona danas je ili nije, to nije tema ove litanije.
Upoznali smo ga davno, kad bi pošli kupit večenje izdanje Novine koja je već tada postala škovaca, ali smo se na tu škovacu ka starmali namirili od malih nogu, pa je i danas vrtimo. On bi kaza: "U svitu ništa nova, u nas sve po starome, ako oćeš baci oko da ne bacaš pare pa ćemo je vratit nazad". Mi bi je isto uzeli za temeljito prožvakat doma, a njegova bi replika svaki put bila ista...
Kasnije smo se družili u Kantuna, pa kad je Ava izašla u Playboy, a mi ga polupijani prcali po splitski grubo i surovo, on se fendija ne bi, nego bi šalu nastavija.
Zadnje smo ozbiljnije sili i prodivanili u Žbirca di nan je ostalo jedno tri ure snimke razgovora i di se ogolija do kosti, di smo to šta smo pričali očistili od suza i jada i poslali Radi da objavi nešto na šta će njegova Ava, koja mu je, ponavljamo da se u dugoj litaniji ne zadoubi, bila sve - moć jedan dan proštit s gušton i ljubavlju kad ga ne bude...
I eto, nema ga, ima bit da je poša u Petra uzest ključ i zadužit sobićak, a ko kaže da Ivica nije bija čovik, virujte nan na rič, da laže. A ako poša put Petra nije, nego se, nadajmo se Ava i ovi put zaigrala, znajuć da se on najidit neće, neka ovo bude nevišt nekrolog u pripremi...
Karabatiću, neka ti je laka omiška zemlja!
