Splitska košarkaška legenda, Dino Rađa, danas je na svome Facebooku komentirao jučerašnji ispraćaj Olivera u Splitu. Njegovu emotivnu objavu prenosimo u cijelosti:
Još jedan teški dan iza nas, a danas nas čeka još teži. Cili dan cmizdrin i nije me briga. Zaslužija je svaku prolivenu suzu. Pokušava san ne otvarat internet, ali nemoš uteć. Jače je to od mene bilo. Dvi stvari su mi danas na umu.
Prvo Split.
Malo ko izvanka razumi ovi grad. Samo mi takozvani tovari to znamo. Možeš reć Split ovaki ili onaki, zajeban, sjeban, lip, ružan, nema obilaznice za Omiš... svašta nešto. Ali Split ima nešto šta niko nema. Spontanu dušu. Split nemoš zajebat, nema tog marketinga koji mu nešto može prodat ako on to ne osjeća. Split te ili voli ili ne jebe dva posto. Ovo danas niko nije dogovara niti organizira. Ovo se jednostavno dogodilo. Od uva do uva, ajmo napravit nešto za čovika koji je obilježija ovi grad. Ajmo ga pozdravit kako samo on to zaslužuje. Znate već i sami kako je bilo.
Drugo Oliver.
Umra je i to nažalost ne možemo prominit. Ali u biti umra nije niti može ikad umrit. Ono šta je napravija u životu i šta je ostavija iza sebe neće nikad izblidit dokle god je nas živih. Je li umra Boris Dvornik? Fizički je, ali ko ne zna svaku batudu Meštra iz Velog mista, Roka Prča iz Maloga mista. Ko to ne zna da je Rico u petoj epizodi umra. Zar nije danas na Hajduka ulaz za dicu njegov. Mosor moj dragi. Ima li ko da se ne sića njegove ćelave glave. Dino Dvornik. Ima li ko da ne zna njegove pisme? I tako mogu do sutra. Zato će Oliver zauvik ostat među nama jer ovaj grad ima jebenu moć da svoje velikane drži živima u nedogled.
Jebiga, ima i treće.
Ne sićan se kad san ga upozna, ali ima bar 30 godina. Bija je na sve fešte Jugoplastike, a bilo ih je podosta. Pratija nas, piva, družija se. I nikad nije bije zvijezda. Normalan, pristupačan, jednostavan. Jednu stvar nikad neću zaboravit. Jedno lito san bija u Vela Luci i kaže on meni da ima jedno misto za ubit ribe puškon. Odvede mene i Jozu Tabaka, baci sidro i nas dva odemo u lov. Kako ideš za ribon ne gledaš na brod, fala bogu. A on je lipo zaspa, sidro pustilo i odnilo ga jedno milju u kraj di se opet zakačilo. Nas dva kad smo shvatili di smo, počeli vikat i zvat. Mos mislit. Ajde plivaj do njega. Najmanje uru smo pedalirali i taman se uvatili za krmu kad se majstor probudija. Ima li šta? Mrtav ladan. Nije nan bilo lako, ali smo se smijali cili dan.
Kad god bi ga sreja negdi, bilo je: A di si Dinota. Tako i zadnji put prije par miseci. Neka ti je mirno more, kapetane, a ja san sinoć u tvoje ime popija jednu i zapalija jednu.
[fb_pe url="https://www.facebook.com/permalink.php?story_fbid=231825117468884&id=179732212678175" bottom="30"]
