Predsjednik Zajednice utemeljitelja HDZ-a "Dr. Franjo Tuđman" Splitsko- dalmatinske županije Alen Gojak na Facebook je napao Ivicu Puljka.
"Puljak i njegovo društvo, u nedostatku opipljivih rezultata svoga rada zadovoljava apetite pro-jugoslavenske "ljevice" dizanjem spomen ploče okupatorskom vojniku.
Vojni policajac Saško Gešovski je imao izbor: Pretrčati na drugu stranu ceste, obući civilnu odjeću i otputovati kući, što je uradila većina ročnika nesrpske nacionalnosti, ili ostati i štititi ratnog zločinca Ljubišu Bearu, načelnika KOS-a Vojno-pomorske oblasti. Na žalost, odabrao je ovo drugo.
Zanimljivo je pročitati što o tom događaju piše tadašnji načelnik "Uprave bezbednosti SSNO" Aleksandar Vasiljević u svojoj knjizi „"Štit" akcija vojne bezbednosti: dnevničke beleške operativca“, str. 210-211.
'Sreda, 15. maj 1991.
Zbog sporog napredovanja na utvrđivanju svih okolnosti pod kojima je ubijen vojnik Saša Gešovski i ko su lica koja su pucala na zgradu komande Vojno-pomorske oblasti i pokušala daviti vojnika u borbenom vozilu Vojne policije, iz Beograda mi je naređeno da odmah otputujem u Split i preduzmem sve potrebne mere da se rad organa bezbednosti učini efikasnijim.
U Splitu me je dočekala sumorna atmosfera. Organi bezbednosti bili su potišteni i deprimirani svime što se desilo, naročito pogibijom njihovog vojnika. Održao sam sastanak sa rukovodećim organima bezbednosti i saslušao referisanje kapetana bojnog broda Ljubiše Beare o celokupnoj situaciji koja je prethodila kritičnim događajima, i o dosadašnjim rezultatima rada. Objektivno, učinjeno je dosta na selekciji osumnjičenih lica koja treba da budu u težištu istraživanja organa bezbednosti. Međutim, postojao je problem u njihovoj identifikaciji jer organi bezbednosti nisu snimali masu svojim ka-merama, nego su raspolagali samo snimcima televizije „Marjan” koji su činjeni s „leđa” i iz prilične udaljenosti.
U toku sastanka telefonom se iznenada javio otac vojnika Saška Gešovskog. Preuzeo sam razgovor s njim, predstavio mu se i izrazio saučešće. On je od mene tražio da mu pošteno kažem kako je stvarno poginuo njegov sin, JER INFORMACIJE KOJE ON IMA UKAZUJU DA JE BIO KUKAVICA.
Rekao sam da je njegov sin poginuo časno, kao pripadnik Vojne policije, pa sam ga upitao otkuda sumnja u to. Onda mi je on rekao da je kod njega došla delegacija grada Splita na čelu sa predsednikom Cvitanom Onesinom. Došli su da izraze saučešće u ime građana Splita i predaju mu simbolične poklone. Oni su mu ispričali kako je njegovog sina iz stražare silom izgurao njegov komandir oficir, te je tako Saško nastradao.
Nesrećnom ocu rekao sam da je to gnusna laž, da je komandir njegovog sina, poručnik Egerić, sam potrčao napolje da pruži pomoć vojnicima u transporteru, A DA SU VOJNICI SAMOINICIJATIVNO POTRČALI ZA NJIM, MEĐU PRVIMA NJEGOV SAŠKO, i tako je stradao od metka koji je bio upućen njegovom komandiru.
OTAC GEŠOVSKOG JE ZAHVALIO NA INFORMACIJI I REKAO DA MU JE SADA LAKŠE, JER NJEGOV SIN NIJE POGINUO KAO KUKAVICA, TE DA MU JE DRAGO ŠTO JE ODBIO I SAUČEŠĆE I PONUĐENU MATERIJALNU POMOĆ OD PREDSTAVNIKA GRADA SPLITA.
Potresen onim što sam čuo, Saškovom ocu sam dao časnu oficirsku reč da ćemo sigurno pronaći ubice njegovog sina, a ukoliko to ne učinimo u roku od mesec dana nakon Saškove pogibije, ja ću tražiti demobilizaciju iz JNA'", napisao je.
