Udruga za umjetnost, kulturu i ekologiju "Matejuška" organizirala je predstavljanje zbirke poezije rođenog Varošanina Srđana Radovnikovića "Spli'ska sićanja" o "kompletnom životu Dalmacije na čakavštini". Kad će se dat u tisak i u koliko primjeraka još se ne zna.
- Kad sam bija mali volija san život ribara, težaka. Uvik san bija vezan za polje, konobu... Bilo je to vrime kad su po Varošu i dobrome bili konji, magarci, kokoše... Kad bi se prodavalo vino onda bi se obisila grana lovora. I to je tinjalo u meni godinama. Počeja san pisat i drža tako pisme u škafetin, 20 godin. Kad ih je Karlo Grenc vidija reka je da sam lud, da to triba dat Anatoliju Kudrijavcevu da da svoje mišljenje. Kudrijavcev, profešur i kazališni kritičar u ono vrime, je bija oduševljen. Reka je da problema nema, vratija si me u ditinjstvo. Jer on je to proživija šta i ja. Zapazija san sve šta se događa oko mene. Bilo je to vrime kad su vladali konji i kari, a ne auti i motori - pripovidija je Radovniković.
Pitali smo, je malo zločesto, ima li puno stranih riči?
- Sve je to čakavština. Riči koje ova omladina ne zna, ne bi ni razumila. U tome i je cila stvar. A to su naše riči, fetive. Žalosno je da se to u školi ne uči. Čakavština umire, a to ne smimo dopustit. Ona je okosnica svega šta se događalo u Dalmaciji, i otoci i priobalje i Zagora - zaključija je Radovniković.
I dok je u svetog Luke još trajala borba za čakavštinu uz bićerine rogačuše i kroštule, samo 50-tak koraka niže Matejuška je vrila. Spustila se strana mladost uz more na štekate restorana. Ko nije ima rezervaciju u konobu "Deep shade" čeka je red u "Fife" oli na koje drugo misto. Ko nije ima para moga se slikat. Ma i odmorit i proladiškat se na mulu.
