U ciloj ovoj priči zanimljivo je da je mom čoviku nalaz na koronu negativan, a pod istin smo krovon! Zaključujen da je to zbog imuniteta.
Ima nikoliko miseci on se skroz pribacio na zdravu prehranu. Jide samo lešano, birano voće, salatu bez kvasine, puste mekinje, zob, bajame, med, domaće čajeve (oni iz vrićice ne dolaze u obzir!) i čovik se skroz dotra. Nigdi droba, a pločicama još ni traga (što ne znači da ji skoro neće bit). Morebit su tek u kalupu i izrađuju se. I sad se ja ne mogu iščudit! Moja je baba mekinje uvik davala gudinima, zob je po ustima privrća Sokol dida Marka, a kupuson su se sladili zečevi. A zašto je unda lav najjači od svi životinja, a jide samo crveno meso?! Brate, vozaju nas di god stignu! Uvik nan pune uši da crveno meso nije zdravo. I ko je sad tu lud?!
Ma ja ću jopet za svojin čovikon, njemu mogu najviše virovat. Od sutra se ubacujen u njegov režim i hranidbeni plan i program. Možda nakon toga moj NEmunitet zatraži prominu imena u imunitet. Ako je onaj čovik prominio ime u Milan Bandić, ne vidin razloga da i ovo moje ne prođe. Evo, i vi bi tili da ja iman imunitet, jel de?
Ono što mom čoviku trenutno fali je mrvu boje. Za usporedbu: on je sad bil ko onaj kravlji sir što ga morete kupit na pijaci ili u nekon OPG-u. Kako bi se na plaži istaka i da tamo niki Hans ne bi pomislio da je šljunak i metnio ručnik priko njega, mora prije mora baren za dvi nijanse potamnit – recimo, do dimljenog sira. U ovoj situaciji balkon je za to idealan: izoliran je, suncobran privezan, madrac napuvan, a cvrčke i šum mora upalit ćemo na mobitel. Nek' se, brate, osunča dok ne krenemo doli! Triba samo pazit da se ne privari i poželi bućnit, ipak smo na drugom katu! Ma divota mi ga gledat! I sve mi se brk ispod maske smije kako mi je šesan i lip.
Zbog ove ga korone ne smin ni dotaknit, al' mignen ja njemu u prolazu dok vatan zrak, nek' zna šta mislin. Još kad bi vam ispričala kako je korona kriza u mojoj kući od njega napravila takvog romantika i džentlmena, ne bi mi virovali. Al' stvarno je tako! Šta san ja to doživila, ljudi moji – doručak u krevet nakon petnest godina braka!!! Nedostajala je samo ruža u ustima koju nije moga kupit jer nije smijo izlazit vanka. Ok, ne mogu i ne smin lagat. Ja san u svon braku blagoslovljena i ljubavlju i pažnjon, al' DORUČAK U KREVET, EEEJ!!! Pa to je san svake žene! Vama, drage moje, želin to i bez krize i izolacije. I sad vidite da ona kojon su nas plašili i govorili da će se parovi u karanteni gađat čime god stignu, pada u vodu. Iako san mislila da je svjetlosnu godinu udaljen od romantike, ipak se razotkrilo da u mom čoviku ćući skriveni romantik.
Sad se ja samo pitan jel to zato što san već dvi nedilje zatvorena u kući i nisan noson prismrdila u niki trgovački centar i peglala bankovnu karticu (a znate da peglat znan!) ili on sritnjak priprema teren kad ćemo opet nakon dugo vrimena ko muž i žena ležat ispod istog lancuna. Ja se ipak nadan da je ovo drugo!
