Ima puno pozitivni stvari u ovoj izolaciji. Prva je u samon rezultatu testa koji je pozitivan. Pozitivno je i to šta nisan morala u bolnicu jer simptomi nisu tako teški, šta iman dobar apetit i šta se šopan vitaminima. Pozitivno je šta stra leži u maštali i ponaša se civilizirano, pozitivno je i to šta mi je čovik romantičan.
Pozitivno je, a da ne more bit pozitivnije, to šta mu je nalaz negativan! Pozitivno je šta danima plandujen i one čačkalice i šćapiće nisan uzela u ruku i ličin se od svoje pedanterije. Pozitivno je i što mi se lice napokon očistilo od fleka i stare ljušture. Muž mi kaže da je šteta šta taj efekt pomlađivanja nije doša i ranije. Pozitivno je šta san sritno udana žena i šta san, kad san se udavala, mogla plesat u vlakiću, puvat komu za vraton i obrisat odanj znojave ruke (za razliku od današnji mladenki). Slušan ovizi dana o zabrani vlakića i zaključujen da mi u vodu pada izrada školskog panoa za prvašiće. Tila san napravit vagone i upisat dičja imena, a to je nemoguće izvest ako između svakog od njizi triba bit dva metra razmaka – znači, vagoni mi s dicon ne bi stali u razred!!!
Čoviče, ubiše mi kreativnost! Ne znan kako vas, al' mene skroz naskroz zbunjuju te upute Stožera – taman in šaljen upit odnose li se smjernice samo na mladenke i njiove vlakiće ili je odsad u našoj zemlji svaki vlakić nepoželjan. Još će zametnit smutnju i u HŽ-u kako su se dovezali vlakova! Kad mi je već penkala u ruci, iđen još napisat i popis stvari šta nan prijatelj triba donit uz dućana. Naša se potrošačka košarica u korona dobu i nije nešto vele izminila. WC papir nismo priviše naručivali, a bome se nismo bacili ni u poljoprivrednike i sadili ga ovog prolića. Ma sve da su nan iz Ministarstva i obećali poticaj i povlačenje sredstava iz EU fondova, mislin da poljoprivrednici danas ne prolaze dobro. Zato smo mi ipak ostali vjerni svojin fakultetskin zvanjima. WC papira, dakle, imademo dovoljno bez obzira na to što nan metabolizam odlično radi i svakodnevno ko četveročlana obitelj imamo pozamašne istovare. Nama je sada, osim vitamina, najpotribnije slatko jer znamo da ono luči hormon sriće. Srića nan je priko potribna, a dica su slistila sve slatkiše koje smo imali u kući, baren one jeftinije – Domaćicu i Kraš napolitanke.
I uvik in ko papiga jedno te isto tupin i pelin da ne ostavljaju prazne kutije kad pojidu zadnji komad!!! Sad ja te kutijetine moran razvrstavat u posebne spremnike koje će moj muž, pod okriljen noći i da ga kogod ne vidi i ne pomisli da krši samoizolaciju, bacit u kontejner. Prošunjkala san cilu kuću i jedino šta san pronašla je Merci čokolada koju san sakrila u ormar iza litnje robe. Ajmeee, kako me samo mami svojin blištećin celofanon, a ne smin je uzet! Takvi se malo skuplji slatkiši uvik poklanjaju drugin ljudima kad se iđe u goste. Još se nije dogodilo da smo ji se moja dica i ja lacnili. I tako s kolina na kolino, baš onako kako je to i moja mater radila kad smo mi bili dica. Nama jedino ostaje čekat sljedeći šoping sa slobode kad ćemo s police zgrabit svevremensku Domaćicu.
Hormon će sriće podivljat i bit ćemo najsritnija obitelj koja će se ove godine uputit na more. Ne mogu iščekat taj dan!
