Dok je u nas stisla zima, lito se pribacilo na drugi kraj zemaljske balote, pa se i sav onaj furešti svit koji je bija u Split svrga južnije od ekvatorske crte.
Za njima smo krenuli i mi drito u Rio de Janeiro vidit kako će to naš Žnjan izgledat kad se po nalogu našeg vrlog poteštata Andre Krstulovića Opare uredi do zadnje “faze”, a parit će ka Copacabana.
I zaista i ovdi je red hotela, dio za promet tonobila, pa onaj za pješake, trkače i bicikliste, zatim za one koji guštaju se bavit rekreacijom (odbojka, balun ka odbojka, nika vrsta picigina s palicama i malim balunom sa mrižom i brez nje, priko sto terena za balun na pijesku -moglo bi se ovdi probrat koje pojačanje za nikakve šolde za naš Hajduk).
Naravno, neizostavni kafići i restorančići s nepojmljivo izvrsnom spizom, porcije jedva iziš, a za 30-35 kn se lipo zaradi zbog velikog obrtaja gostiju. Živa muzika cili dan i noć, samba…
A onda pješčana plaža koja te pomalo i štufa jerbo je duga gotovo 20 kilometara. Kad uprži sunce, a stalno gori, ka da je Sahara. Zato su tu na ispomoć niz suncobrana i ležaljki, bez koncesije i metrom određeni pozicjuni di će se stavit i nitko ne grinta iako se skupi barem po milijuna ljudi.
Kuri voda i ladno piće iz kokosovih oraha. I onda napokon more, kojeg bolje da i nima jerbo je zelenosmeđe boje, evo usrid lita ka na Bače zimi kad mi igramo picigin. A ča se picigina tiče, moš ga odma zaboravit, od valova ne moš plivat, a kamoli igrat picigin, i to onaj atomski kako ga igraju Zuki, Divlji, Antiša i Jure legenda.
Kako se dakle ovdi svaki dan naše pusti svit ča domaći, ča strani, i ovakvi lipi prizori sežu dok ti pogled može doseć. Ma isto kad se uredi naš Žnjan pa sa ovim kristalno čistim morem lipe modre boje, neće se ni Copacabana moć stavit s njim i eto onda opet ove fureštarije kod nas, jerbo gušti su gušti, a ko to more platit.
Torcida ide na Marakanu nać se sa Torcidom iz Rija, a ni njihovom Santosu i Botafogu ne cvitaju ruže u zadnje vrime pa triba izminit iskustva i po koji savit kako bi se krenulo naprid, ma o tome drugi put. Ovaj put neću ništa ni o kuglanju, jer i onako i brez mene Mertojak ide dalje.
