Obzirom da svako normalno i zdravo čeljade iz Dalmacije ne bi ušlo u more na Copacabani i Ipanemi njanci do kolina, to smo potražili novo misto za okupat se.
Kako novoizabrani brazilski presidente Bolsonaro stoluje u kvartu gdje se nalazi plaža Barra, a čovik sigurno nije mona za izabrat sebi lipo misto, to smo i mi pošli metroom do Barre. Za 6,50 kuna u jednom pravcu, posli petnaestak minuta, eto nas na licu mista. Metro je lip, sa dvi trake, tako će bit i naš kad ga provučemo sve tamo do Trogira, ali još lipši jerbo se nećeš vozit u tunelu (osim malo prid lukom) nego lipo vanka sa pogledom na cila Kaštila, Vranjic i malo požutjeli Marjan.
Barra nas je dočekala sa lipim bilim salbunom, čistim morem i jopet vitar i valovi. Nemoš plivat, a pokušaj igranja picigina osta je samo na pokušaju (ko ga je igra nije ni čudo).
Prid odlazak na Marakanu i utakmicu prvog kola nastavka sezone gradske lige između Flamenga i Bangua, valjalo je uspostavit kontakt sa Torcidom Flamengo, sigurno najžešćom Torcidom na svitu. Ajde neka, nakon naše Torcide. Nisu mogli virovat da jemamo toliko članova i da smo tako žestoki i odani svom klubu u dobru i zlu. Uglavnom karta je osigurana.
Naravski tribalo se popet i na Corcovado-Cristo e Pao de Açucar, pomolit se za obitelj i one ča vode naš Hajduk, da im se prosvitli i konačno uvate ricete uspješnosti splitskog ekipnog sporta, još od vrimena barbe Luke i malog Napoleona Ivića: struka, naša dica iz koje se mora iznjedrit jedan genijalac koji će donosit prevagu u rezultatu (ako to ne uspiju, struka ne vaja), ka ča su to bili Jurica Jerković i Ivan Gudelj da ga zarana bolest nije spriječila u Hajduka, Toni Kukoč u Jugoplastike, Milivoj Bebić i Deni Lušić u POŠKA, Palaversa-Mijač u Dalmi, Hrvoje Marinović u Mertojaka, dugi, ustrajni i strpljivi rad, dva-tri kvalitetna pojačanja koja će biti bolja od naših, da se ima uz koga stasat, od kojih jedan obavezno mora biti iz Zagreba (Bajdo, Deverić, Kranjčar u Hajduka, Damir Solman u Jugoplastici, Dudo Šimenc u Jadrana, Andrej Kovač u Mertojaka), uprava i publika koja će radit na duge staze i mrvu sriće. Sve zamišaj i eto nama jopet Velikog Hajduka.
Inače, do vrha Corcovada vozite se u dva vaguncina ka nika naša bivša rera, kroz nacionalni park, sve zeleno, ča oće reć da njiovi zeleni i nemaju baš puno posla. Kako i neće kad su sve palmine pipe i potkornjake izvezli kod nas, pa sad idu naše palme i bore. Odma ispod Corcovada na dva, tri kilometra prostire se botanički vrt (koliki je ono naš na Marjanu?), jema bilja iz cilega svita. Vidilo se još svašta i po danu i po noću, ali netriba o svemu pisat.
Čekamo nedilju i dat ruke Torcidi Flamengo, ali onako lipo po našku, ka ča čini Torcida Mertojak na utakmicama Mertojaka u kuglanju (do sada smo dobili samo jednu utakmicu zabrane brez publike). Ostajte mi zdravi i veseli bili, a ja idem u jednu od favela, inkognito sa ovdašnjim torcidašima, samo u kratke gaće i majicu na špaline, jerbo ako oće i svidi im se i to mogu skinit s vas. Inače, svugdje drugdje je sigurno, globalizacija turizma je učinila svoje, oće i oni živit od turizma bez belaja.
