Zole je Županjcima dobro poznat ulični svirač s diplomom u džepu. Život ga nije mazio, ostao je bez posla i završio na ulici, bez prihoda. Tada se odlučio vratiti gitari koja mu je ostala jedini vjerni suputnik kroz životne nedaće.
I najtmurniji dan Zoletova pjesma čini vedrim i sunčanim. S gitarom u ruci on godinama uveseljava Županjce.
- Svi prolaznici kad njega čuju podignu glavu i sjete se da život nije tako loš kako izgleda na prvi pogled, govori Ivo Džabić iz Županje za HRT.
- Dirne onako kad se prođe, kad se čuje, kad se vidi. Jako je dobar, naglašava Željko Mikić iz Županje.
A život ga nije mazio. Izgubio je posao, završio na ulici, a nema ni dana radnog staža u struci.
- Ja i dan danas nisam načisto dali bi mi draže bilo da sam inženjer na aerodromu, ili da sam šef voznog parka u nekoj firmi ili što sam svirač. Mislim da mi je nekako draže što sam svirač. Prije sam radio svašta u životu. Sve se nešto trčalo i na kraju sam se razbolio, preživio tešku bolest. Sada sam našao nirvanu, zaključuje Zoran Miličić-Zole, ulični svirač iz Županje.
I zimi, i po kiši, i po snijegu Zole je na svom "radnom mjestu".
- Skineš rukavice dodirneš žice, prsti se zalijepe za žice od zime nakon jednog jednoga refrena, ruke počnu cvokotati, ja počnem cvokotati, ali to nije razlog da se ja ne nasmijem i ne pjevam, govori Zole.
Ni jedan dan mu nije jednak, ali nijedan, kaže, nije loš.
- Nisam ja samo ulični svirač, ja sam i čovjek koji sluša ljude. Nakon 10 godina dođu ljudi pa me pitaju, malo kukaju. Postoje ljudi koji nemaju s kim pričati, aja imam strpljenja za sve njih, rekao je Zole za HRT.
Dok prosipa note, svaki mu dan "kapne" ponešto sitniša.
- Tarifa je, daj što daš, ako ne daš nasmij mi se, naglašava.
Jer za sreću kaže Zole, i osmijeh je ponekad dosta.
