Uskrs je najveći kršćanski blagdan, za čije se slavlje vežu brojni običaji. Neki su nažalost iščeznuli, dok se dijela i danas držimo. Kroz povijest je svako mjesto baštinilo vlastiti način obilježavanja Kristova uskrsnuća, a na poseban način Uskrs se slavio u Poljicima, gdje se i danas običaji prenose s koljena na koljeno. Uz čašćenje u crkvama, važni su bili i običaji u kućama.
Ovog tjedna smo se zaputili u ponosna Poljica, gdje smo u Tugarima pronašli Jozu Novakovića Bepa (71) i Karmelu Barić (82), koji su nam ispričali kako se nekad slavio Uskrs. Karmela je majka troje djece, koja je, kako nam se pohvalila, 50 godina član crkvenog zbora. Ona nam je ispričala svoja sjećanja iz djetinjstva i mladosti.
- Cvjetnica se lipo slavila. Nosile su se maslinove grančice na blagoslov. Imali smo veliku procesiju oko crkve. Na Veliki četvrtak se spremala janjetina i gorko zelje. Malo je toga bilo, kako je ko moga. Navečer se išlo u crkvu, otkrivali su se oltari te bi se u tišini išlo kući nakon mise i čekao se Veliki petak. Ljubio se križ, a iza se pjevao Gospin plač. Jedna osoba bi pivala Gospine riči, jedna Isusove, jedna Ivanove, a ostalo zbor - sjeća se Karmela.
Ništa ovu baku ne može odvojiti od Boga.
- Ko će me nagovarat da idem u crkvu. Pedeset godina pjevam u zboru. Nekako se sve vodni, al ko je odgojen i naučio je, ne može ga niko odvratit od Boga - kaže Karmela.
Uskrs bi bio posebno lijep.
- Na Uskrs ujutro su se nosili sir, kruh, vino, jaja, sirnice i mlada kapula na blagoslov. Nosile su se pune košare. Ne bi se jelo dok se zvona ne oglase. Danas je i to izašlo nažalost. Stol je na Uskrs bio bogat. Znalo se da je svečaniji dan. Vrtilo bi se na ražnju ili bi se meso stavilo pod peku - opisuje nam.
Jednog izgubljenog običaja joj je žao.
- Prije bi se na dnu crkve izuli bosi te bi lizli na koljenima do Gospodinova groba. Jedno po jedno bi išli, a sada toga više nema. Poljubili bi grob i mirno otišli na dno crkve - kaže Karmela.
Na kraju je uputila uskrsnu poruku.
- Svima želim lipo sreću i zdravlje, da nas Bog sačuva od ove korone i da imamo mir u duši i tijelu - zaključila je.
Zaboravljeni običaji
Jozo Novaković nam je čitao detalje iz vrijedne knjige Frane Ivaniševića, koja se zove Poljica: narodni život i običaji i prvotno je izdana 1906. godine. Prilikom razgovora se koristio reprintom u nakladništvu Književnog kruga iz 1987. godine.
Ivanišević je opisao kako se Uskrs slavio u Poljicima na prijelazu iz 19. u 20. stoljeće.
Cvjetnica
Taj dan su se u crkvi blagoslivljale palme i masline. Na cvitnu subotu su dica brala cviće i napravili bi od ječmena i pšeničnih pera križiće, ostavili bi ga u vodi do ujutro i iz njega se umivali.
S maslinovom grančicom se išlo u procesiju oko crkve. Iza bi se te blagoslovljene grančice nosile u polja i zabivale u žita, vinograde te pojate i kuće. Svuda je bilo srito da se blagoslov dotakne. Momci su cure darivali cvićem.
Veliki četvrtak
Zavezala bi se zvona, a Gospodinov grob bi se čuvao preko dana. Svake ure dva bratima napored. Zvona bi se odvezala na Bilu subotu (Velika subota). Našla bi se čeljad koja bi postila u suvo, bez ikakvog pića, 48 sati. To se zvalo postit gloriju.
Veliki petak
To je bio dan žalovanja. Nitko nije pivao i nije se moglo čut arlaukanje. Većina je postila suvo. Veći dio dana se stalo u crkvi, ljubio se križ, a kupila se lemuzna za sveti grob u Jeruzalemu. Dobro se valjalo napit vina. Govorilo se da koliko na taj dan popiješ vina, da će toliko krvi uć u žile. U Gornjim Poljicima je bio običaj da se na oltar stavi kore od tikve, to bi se blagoslovilo i okadilo te bi se davalo blagu za likariju, kada bi ga zabolilo.
Velika subota
Ujutro je o doručku bio blagoslov ognja. Svaka kuća je čuvala taj oganj cilu godinu, da blagoslov ne bi otišao od kuće. Na taj dan se blagoslivljao barut. Dobro je bilo blagoslovit i komad grane od divlje smokve. Kada bi zagrmilo, u oblak užgat, križat i tako se smatralo da zlo neće pristupit kući.
U Gornjim Poljicima bi operušali i jaja koja su za blagoslov, a tri sa ljuskama bi ostavili. Kada bi se za Uskrs blagoslovila, operušala bi se i ta tri, bacila bi se u vodu prije izlaska u suncu. Potopile bi se životinjama njuške u tu vodu i smatralo se da ih neće klati zmije. Ljuske bi se bacile daleko od kuće i tako se smatralo da zmija neće blizu kuće. Kada zazvone zvona prid podne, svak bi potrčao do vode, di bi umivao oči i obraz. Vjerovalo se da tako neće bolest na tilo.
U kući je bilo nešto veselije. Stopanjica (domaćica) kuva pogače i vari jaja za blagoslov te bi radila večeru. Nakon zvonjave se valjalo odma pokripit malo bolje.
Uskrs
Za mladost je ugodniji bio Uskrs nego Božić. Bilo je to vrime da se lipo nakiti svim zelenilom i cvitom. Stara besida je govorila: Božić je rutavac, a Uskrs gizdavac. Kršćena voda bi se nosila u polje i blagoslivljao svaki komad zemlje. Govorilo bi se: Kud ja ovom vodom, tu gospodin svojim blagoslovom.
Išlo se i na groblja i škropili grobovi. Dica su bila nemirna jer su htjeli taj dan najlipšu i najnoviju robu. Ženske bi išle jedna za drugom niz ulice, a na glavi bi nosile pune košare jaja, sirnice, soli, ljutike, sira, a muški bi nosili na blagoslov vina.
Još ranije bi se nosilo janje na blagoslov, na kojem nije bilo nijednoga biliga, što znači da je bilo u jednoj boji.
Kad bi se donilo iz crkve, svak bi okusio blagoslova. Grijota je bila ako i mrvica padne na pod. Ako bi pala, onda bi se to poljubilo i bacilo u oganj. Velika misa je bila prid podne. Ljudi se lipo obučeni dočikali prid crkvom i govorili: Na dobro ti došlo uskrsnuće gospodinovo.
*detalji o djelu ovdje
