Pisati il' čistiti, pitanje je sad!
Muke se tebi, Shakespearu, bilo odlučit između biti il' ne biti! Dašta ćeš, brate, nego biti!!!
A zamisli kako je meni – već nikoliko dana ni rič nisan zapisala u ovaj dnevnik. Nu, nemoš ti danas bit i pisac i drndat po kući: za pisanje je potriban mir kako bi vidijo šta se oko tebe događa, a šta ja, bome, već više od tri nedilje i činin. Kad je bilo stani-pani, morala san donit pametnu odluku – napisat koji redak il' dokrajčit rat protiv državnog neprijatelja br. 1.
I donila san je: malo san pisala, a puno ratovala. Opće je poznato da bez onizi koji pišu, nema ni znanja o onima koji se bore. Evo, taman odmaran od landranja po kući pa san odlučila zabilužit koje slovo prije završnog juriša. Puno se toga izdogađalo ovi dana: u mašini za robu skoro završila i moja kućna čeljad! Spasilo ji to šta mi mašina ne more primit tliku kilažu, more samo pet kila. Al' sav potencijalno živi i neživi svit dobro se ošurga u njoj! Vjeverici i ostalin plišancima skoro poispadale oči dok je mašina centrifugirala. Kažu mi da se nisu nadali da će i oni nedužni doć na red. Cila se kuća cakli pa dobro moran pazit da ne zdimin noson u koja vrata il' prozor. Svi jorgani, jastuci, štep-deke i madraci bile se ko najveći obožavatelji našega Ajduka. Meni sve milo jer triba njega podržat i kad mu ne iđe najbolje. Morebit san smetnila napomenit da mi se s prstiju za vrime ležačine koža ljuštila pa nikako s tin na zelenu granu, sve do nikidan: sredstva za čišćenje učinila su svoje i ko rukon sve odnila! Zato dobro poslušajte šta ću vam reć: ne nasidajte na glupe reklame i ostavite se skupi kremica i pomada! Krpu u ruke pa ćete vidit čuda! Ma nije to jedino čudo kojemu san svidok. Čudo je da mi je čovik po drugi put negativan! A ja se jopet ne mogu iščudit kako nešto i negativno more bit pozitivno – kako nan je negativan nalaz odškrinijo bila vrata Zagreba prema plavin vratima mora. Dok tako sanjarin da se bućkan u moru, u daljini čujen zvuk onizi šta skupljaju staro željezo. Još san nedavno i mogla pomislit da ću završit u njiovon kamijonu, al' su me ovi dani čišćenja uvjerili da ipak nisan zarđala. Ako Bog da, mi sutra iđemo na more, a moj stan postaje KORONA FREE ZONA. Slobodno navratite i ne bojte se, samo nemojte mislit da u njemu morete kupovat jeftinije parfeme: to su malo skuplji parfemi, a i dobila san anonimnu dojavu da su Lacoste i Chanel još u Francuskoj (Marc Jacobs kod svojizi je u Americi i ne misli skoro vamo).
I ko šta svaka bajka ima neobične likove, tako je i naša izrodila neke: najskoli kralja koji je pokaza kraljevske manire, unda nejake prinčeve koji su izdržali tešku sudbu vizavi drugi dvorjana i pod maskon izdurali 26 dana, pa sve do kraljice koja je u jednon trenu bila i žaba krastača. Pade mi sad na pamet molitvica koju je moja baba znala molit na Veliki četvrtak:
– Dušice grišna, budi u viri kripna! Kada budeš putovati dugin putin, tisnin klancin, susrist će te duv nečisti. Pitat će te, jesi l' moja il' Božja?
– Nisan tvoja neg' Božja. Bogu san se obetala…
I mi smo cilo vrime korone molili krunicu, virovali i svomu se dragom Bogu obećali jer bez Njegove pomoći, ko zna kako bi sve ovo završilo?!
Dragi moji, sve vas lipo pozdravljan i nemojte mi štagod zamirit! Posebno mi nemojte zamirit vi koji ste imali puno veći muka s koronon nego šta san ji imala ja. Ostajte mi dobro i zdravo!
Do neki drugi zgoda i nezgoda s našega dvora, unaprid primite pozdrav iz slanoga mora!
