Imon jednu kratku priču. Prijateju je nikidan sin, moli od više-manje 9 godin slomi ruku. Sve je to prošlo ok, išli u likora, namistili je i stavili gips.
Nego kad su došli u likora. Pričo meni to prijatej, pito likor molega da kako se polomi, a kad je moli reka da je po sa stabla likor je osto u čudu i reka da mu se takvi slučaj već godinama ni dogodi jer se danas očito ne penju po stablima nego se 'lome' na druge načina, al ajd manje nego pri. Očito, ova činjenica da dica manje padoju tribala bit ka ono' neka pozitiva jer su dica ka sposobnija po već ne padoju sa stablih.
Uglavnom, likor je bi oduševljen sa činjenicom da ipak još imo dice koja se penju po stablima. Pričo meni ovako prijatej po da ne duljin.
Al' nemoj me krivo kapit, likor je bi dobar skroz i sve selipo obavilo, malo su mu namistili ruku, stavili su gips i to je to. Prika oduševljen če su molemu nimistili ruku i išli su ća.
Nego teže mu je blo čekot nego cila ta procedura čekonja, bilo je dosta svita u bolnicu, kapin jo to, ništa čudno (e, ništo ni u redu sa svima namiman skupa kad su bolnice uvik pune ), olitiga kako da ti rečen, meni se pari da ovi bidan likor mora provest pola svoga radnega vrimena na kopjuteru, jer dokli on to tamo sve ne napiše i upravi kako čo i di vajo činit svi drugi čekuju dok likor to tamo ne istipko. Ee.
I tako se nos dvo ćakulomo i zaključili smo da je jbg, neka se dica penju po stablima nego smo zaključili da bi se i likori morali počet penjat po stablima...
