Ako misliš da se stara godina u Splitu ispraća tiho, doma, uz televiziju i francusku salatu – onda očito nisi bija na Pazaru. Jer Pazar u podne zadnjeg dana u godini nije misto, nego stanje uma. To je buka, dim, ljudi koji su došli “samo bacit oko” i ostali do mraka. To je Split kakav stvarno je.
Sve počinje u 12:00, kad DJ Duple staje za miksetu i počne šarat ka da sutra ne postoji. I realno – danas stvarno ni ne postoji. Pazar se puni, čaše se pune, a ljudi se lagano prepuštaju onom osjećaju kad znaš da više nema obaveza, samo još par sati stare godine koje triba iskoristit do kraja.
Oko 16:00 ulazimo u drugu brzinu. Marin B preuzima stvar, a pazarski hitovi lete zrakom – one pisme koje znaš i kad se praviš da ne znaš. Nema tu filozofije: piva, vino, lagano klimanje glavom i pogledi koji govore “ajde još malo”.
A vino? E tu nema greške. Sve boce -30%, ka da je neko reka: ajmo skinut ručnu. I stvarno, skidaju se kočnice, ali s guštom i bez stresa. Nitko se ne pravi fin, nitko se ne žuri. Ovo je Pazar, ne domjenak.
U isto vrime, smoker gori od 12:00. Ne simbolično, nego stvarno gori. Dim se mota po Pazaru, uvlači u jakete, kosu i pamćenje. Mirisi idu put Rive, love ljude koji su samo prolazili i vraćaju ih nazad, ka magnet.
Na stolu – sve šta triba bit. Svinjski charcuterie za zagrijavanje. Kobaje od crne svinje u sengvi koje nestaju bez pitanja. Porchetta sengva koja se jede bez priče. Bajadera, odojak, Philly cheese sengva, sarme za one koji znaju da triba malo balansa. Iberico ražnjići, char siu, polpete, pole s kajmakom – i paradižot za kraj, jer godina se zatvara slatko ili nikako.
Ali ajmo bit jasni: količine su limitirane. Ovo nije dan za “doć ću kasnije”. Kasnije se ovde ne računa. Ako želiš bit siguran, dođeš na vrime. Ako želiš odojka – za Pazar ili doma – zoveš na vrime. Nema ljutnje, nema čuđenja, samo realnost Pazara.
Stara godina u Splitu ne ide tiho. Ona se ispraća glasno, masno, uz muziku, vino i dim koji peče oči.
I iskreno – nema boljeg načina.
