Dino Rađa nastavlja dijeliti svoja razmišljanja i iskustva sa svima koji ga prate na Facebooku. Jučer i danas podijelio je s nama dvije osobne priče. O njegovoj majci Dunji i ocu Niki. Njegove emotivne statuse prenosimo u cijelosti:

Na današnji dan se moran sitit moje stare majke

Na danasnji dan se moran sitit moje stare majke. Dunja se zvala, mislin da nisan napisa zadnji put. Stari je Niko baj d vej. U neko doba neznan ni sam kad i kako san ih poceja zvat stari i stara. Tako su ostali do dan danas pa rekoh eto da se zna. Sa staron san ima odnos ka iz filma Zikina dinastija. Ljubi ga majka. Tako je ona mene zvala. Kad bi zva doma i slucajno se javija stari bilo bi samo;Evo ti mater. A kad slucajno nebi nazva jedan dan ona bi zvala mene i pitala sta san ljut na mater. Kad se razbolila (rak naravno) okrenija san sve zivo za pomoc joj i produzit zivot. Vodija je u Rim, Atenu, Zagreb po bolnicama. Borila se ka lav pet godina i na kraju otisla na neko bolje misto odakle nas gleda i pazi. Taj zadnji dan nikad necu zaboravit. Stari i ja kod nje u sobi a ona svjesna svega jos lagano je imala snage za pricat nakon pete operacije. Zove nas doktor vani i kaze da je stara gotova i da nece 24 sata izdrzat. Nama to nije tako izgledalo ali covik zna sta govori. Ulazimo nazad u sobu i ona onako na pola otvori oci i pita. Sta ste vi tamo s doktoron isli sapcat. Kad mi tada srce nije puklo valjda nece nikad. U sekundi se moras sredit i nesto joj suvislo rec da ne primjeti. Kako ti kupus. Kaze ona meni da doveden sestru iz Splita. Isti dan doleti sestra i stara potira nas dva iz sobe. Sestri kaze. Gledaj, ispod druge desne police ormara imas zalipljenih 100 maraka, ispod tapeta je knjizica od banke di imas 100 dolara. U zahodu ispod lavandina je zlatni lancic sta je pradida ostavija. Tako je ona njoj sve lipo objasnila. Onda je zvala nas i mene i sestru potirala u Split a stari je osta jos par dana dok nije umrla. Dozivila je najvece moje uspjehe, dva unuka jedino mi je zaj sta najmladjeg Niku nije docekala. On bi bija bas po njenom gustu. Stara moja pocivaj u miru a nema dana da mi ne padnes na pamet.

Stari mi je bija strah i trepet

Kad san vec pisa posebno o materi evo nesto i o starom. Bija je strah i trepet. Nije on nikad tuka da ne mislite osin oni put kad san zasluzija i gore nego se od pocetka postavija tako da kad on kaze nema price vise. Samo te pogleda i sve ti je jasno. Radija je ka pas. Vozija kamione i autobuse. Kad bi dosla placa donija bi doma onu kuvertu sa lovon i trakon od dva metra di su pisali svi moguci odbici. Znan da su pizdili na sve te odbitke ali ja nisan nista razumija. Danas znan sve sta in je smetalo. Stara bi sve raspodilila u jednu plasticnu fasciklu s pretincima. Struja, voda, rezije razne, spiza, kredit i dala starome za kavu. Ona je vodila racuna da sve stima. Stari bi me nekad vodija sa sobon kad san moga od skole ic. Beograd, Bugojno, Vis,Supetar, Hvar. Kad me vodija u Bugojno prvi put san vidija pravi snig. Ono sitno u Splitu se ne racuna. Zaustavija se na Kupresu negdi i pustija me ka s lanca. Ja glavon pravo u snig i ka bager guran isprid sebe. Mos mislit rukavica i opreme sta san ima. Mokar posli 10 minuti ka crkveni mis nazad u kamion se grijat. Na Visu je bila tvornica plasticnih brodova i stari mi je nabavija sandolinu. Bice dobija jeftino jer je zna svakoga na otoku. Ma kakva sandolina. Jahta je to meni bila. Kad san bija na Bracu isa bi svako jutro u Sutivan kupit kruva.
Kupija mi je i biciklu. Bilu Pony kad san prosa prvi razred. Uvalija je mene i nju u kamion i odveja me u Supetar. Prosverca bi me iza i to je meni bilo ludilo ka da san opljacka Pentagon. Prvo san mu pomoga istovarit kamion. Vrice od 50 kila brasna i onda me ucija vozit. Sta je iza mene i drza a ja pedalira nizbrdo. Kako san krenija dobro okrenen se rec mu vidi kako san dobar a on na vrhu brda odavno me pustija. Od straja san se izvrnija odma ali san taj dan naucija vozit.
Kad san napunija 18 godina reka mi je ajmo ucit vozit auto. Odveja me na Poljud. Malo rikverc, prva, druga dva, tri djira po parkingu. U vr glave 15 minuti i kaze vozi doma na Trstenik. Kazen ja njemu jesi ti normalan, razbicu ti auto. Ili vozi doma ili nadji drugog da te uci. Uvik je ima metode ka ono za plivanje davnih dana. Mislin se ja ako tebe nije briga za auto nije ni mene. I ja lipo od Poljuda do Trstenika odvozija i jos priko Kmana pokupili staru. Ona kad me vidila za volanon usrala se vise od mene. Dosa san doma a samo mi se jedan put ugasija. Eto ti kaze on meni. Sad mos u skolu ic polagat. U stvarno san sve izpolaga iz prve. Najvaznija njegove lekcije su bile;Nikad ne gledaj auto isprid sebe nego dva, tri isprid. Svako stablo, pjesak, kanta za skovace uz cestu su potencijalni problemi. Sve moras pratit i ne boj se. I zapanti da se na svakoj cesti 3 auta mogu mimoic ako su sva tri prisebni ali ako jednoga uvati panika najebali ste sva tri. Ziva istina. On je dolazija na sve utakmice dok stara nije mogla to gledat uzivo. Karta, tribina. Nikad nije usa u klub pitat nista.
Kad smo osvojili zadnju titulu Toni i ja otisli kod Kolje Mjede probusit usi. Dosa ja doma a on s vrata. Skidaj to. Nisan tija a on vise nije ponovija. Tu smo izgleda zaminili uloge. Nikad nije trazija nista od mene. Ni on ni mater. Mogli su doc i rec ajde sine kupi nan Mercedes ili nesto tako. Nikad. Skromni od pocetka do kraja. Pomaga san in ja fala bogu, pomazen i danas ali uvik normalno. Nikad zahtjevi. Staroj san donija neki medaljon s Kariba. Nosila ga je par miseci i vratila mi ga. Sinko sta ce to meni. Umrla je s jaketon Messaggera sta san ja dobija od kluba. Sacuvaj boze da bi me uvalila u trosak. Kad je bija rat stara i sestra sa malon od misec dana su dosle kod mene u Rim. Stari nije tija iako je vec ima pet banki. Osta je doma cuvat pekaru. Jedino je dosa par dana po Toyotin djip pun medicinske opreme za 4.brigadu sta san posla u Split.
Kad je proda garazu koju je dobija od svoga oca donija je meni pare i reka. Ti si sad glava kuce i drzi. Brines o nama vec toliko godina i znaces bolje upravit nego ja.
Eto to su van moji starci. Sad van moze bit jasniji i moj zivot i stavovi. Ne pada jabuka daleko od stabla.



Komentiraj

Napišite komentar
Upišite svoje ime