Prokleti 25.11.2018!
Ovaj mi je dan vonja na trulež, dok san i spava u nosnicama mi se skuplja neki loš osjećaj. Diga san se i stavija džezvu na malo kolo špakera i odma se snerva jer san negdi posija ono smeće koje je drži na mistu. Uspija san nekako da ne bude conkulasta, stavija kućarin smeđeg cukra (zdraviji je tako opituran, jel) i iša ća oprat zube. Na po puta do banja skužija san da će mi kava imat okus na kalodont i samo san se okrenija na peti. Bija je lip dan, ili mi se samo činilo, ka da neko od gori pokušava isprat neku bljutavost u ustima. U maniri bosanskog majstora, po ps-u san dovršija kavu i doda kap mlika. Iz Splita san, štaš.
Sija san na balkon, zapalija prvi duvan. Usta su mi u momenat postala fumar, i zakašlja san se. Otpija san guc kave i nervoza je krenila put vanka. Relativno san se rano i diga, bilo je jedanaest i deset. Iman tu neku naviku da gasin mobitel dok spavan, šta mi se masu puta obilo o glavu, bilo rič o pizdariji ili o ozbiljnoj stvari. Al takav san, jebiga. Užga san mobitel i, normalno, sto poruka od Cipe. Lik je rođen nadrkan i vjerojatno doktoru zalipija bečku kada je izaša vanka.
Rezime svih poruka bilo je: Danas je utakmica, idemo zgazit taj Slaven, prije toga prožvakat dvi bakete i par litara piva. Cipa sve planira, blažen bija Bartul. Njemu san samo posla poruku.
U dvi ure na Matejušku.
Popija san kavu, završija četvrti duvan i već mi je zavonjala piva negdi u sinusima. Bilo je ka i ladno, pa san navuka i hoodicu na sebe. Zaključa san dva puta i uputija se na noge put rive. Baketa je bila masna, piva izvučena negdi iz dna frižidera. Da je minus sto, piva mora bit ledena. Još najboe da moran ić na wc usri utakmice, ubija bi se. Udrili smo ćakulu, Bartul o ženama, Cipa o kriptovalutama i kako će se obogatit priko klikova. Umiren od smija u sebi, jer je Cipa tip čovika koji klikne na ono kad se pojavi OSVOJILI STE MILJUN DOLARA KLIKNITE OVDI. Tako da mi je njegova teorija o brzon bogaćenju bila realna ka i da budemo prvi ove sezone.
Normalno, bija je tu i ostatak ekipe. Žuti, Duje, mala Marija, Dinko, Lule i Đoni. Smijen se dok pišen ovo, pari da još fali mali Zeus pa da huligani kola budu kompletni. Đoni je urla kako se oće potuć, a lik pusti crno kada neko na njega itne praznu kutiju duvana. Žuti se oženija ima dva vikenda i vera ga je žuljala ka da je nosija tange od žene. Mala Marija je (opet) ufilmala da je trudna, a Dinko, Duje i Lule su sa Cipon planirali uložit u nešto šta skuplja te virtualne valute. Skupa nisu zaradili tri iljade kuna u životu. Poštenin puten, to san mislija. Svi smo skupa bili pod gason, mene je baketa smirivala, al mi je cili dan sve skupa iša, da oprostite, na kurac.
Ka Smogovci smo se uputili na stadijon. Iman sa sobon jedini rekvizit, stari šal koji je potpisa Dragan Blatnjak. Potpis se jedva vidi, al meni je drag. Svi su bili uniformirani, a Cipa je gura vunene kape od Hajduka, i onako žgoljav je parija šibica. Bartula je, standardno lipog i zamišljenog, mala Marija skidala pogledon po ko zna koji put. Satrala ga je bila da je trudna, i Bartul više neće prston u govno. Al mu je draga, znan ja to. Malo nas je izdrpalo na ulazu, al neka policjota. I ja bi izdrpa Bartula da nisan siguran u svoju seksualnost.
Tu i tamo bi uša na mobitel provjerit stranicu, da vidin čita li me ko, jerbo ništa nisan osin gluposti pisa, inspiracija me obadavala ka ona konobarica kojon uporno ostavljan manču i mislin da ulažen u budućnost. Taman krene utakmica i zazvoni mobitel. Gledan nepoznati broj. Uvik se javljan na nepoznate brojeve. A gasin mobitel po noći. Dobar san.
- Alo?
- Halo, dobar dan. Jesan li dobija Alena?
Ugodan, odmjeren i preozbiljan muški glas, nisan moga ubrat jel fetivi. A niko više nije fetivi, neka nan.
- Recite.
Počea je pričat, taman su ovi izlazili na teren i sjever počea urlat. Za koju Gospu urlate? Al ne vidite da pričan?
- Vi ste vlasnik Dnevnika jednog brale?
- Aj nemoj mi vi, aj. Jesan.
Mislin se, vlasnik san onu stvar. Sve je to carstvo vrhovnog Cukenberga. Ja samo pišen pizdarije. Al neka, bilo mi je drago.
- Ajde dobro. Iman za tebe ponudu.
Kralju, tija san ti reć dvi tri o ponudama. Al neću bit seljak. Ima vrimena.
- O čemu se radi? Skužaj ako te ne čujen dobro, na Poljudu san.
- Nema problema, Alene.
Još uvik nisan uspija ubrat odakle je. Zadovoljija san se da je neki naš, šta je bilo bitno ka boja boksa onog lepršavog Mađara u nas.
- Ovako, Rade Popadić pri telefonu.
Nisi ti naš. Lik nastavi.
- Pročita san sve šta si napisa i mislin da bi moga tvoj pogled na Split i Dalmaciju dobro doša za moj portal.
- Skužaj, Rade. Koji portal?
Umra san sam sebi od smija, u sebi. Ka da je bitno. A i ja bi, ka neki poluambiciozni kvaratpisac i triba znat sve te portale.
- Dalmacija Danas.
Pojma neman.
- Aha, je, poznato mi je, otvorin na fejsu tu i tamo. Pinku te slabije čujen, al mislin da bi triba razumit šta pričaš.
- Hvala ti, Alene. Prijatelj mi je reka za ovu stranicu, vidija san par stvari dužih šta si napisa i mislin da bi mogli provat da pišeš za nas ka kolumnist, čisto da se tebi poveća vidljivost. A i nama tvoj izričaj dobro dođe. Tvoj pogled na život, Split i stvari oko tebe mi se poprilično svidija. Ako si zainteresiran, mogu ti predstavit plan, na mobitel ili Whatsapp, di oćeš.
Ka, lik je vlasnik portala i nema previše godina. Ja ću vjerojatno u njegovin godinama gledat koji papir najsporije gori. Danas san o tome razmišlja, jel. Uvatija me na prepad, bez garda, valjda san neki dojam i ostavija. Al, ne mogu protiv sebe.
- Rade, šta ti je?
Muk. Nakon par sekundi čujen kako umire od smija. Kralju, šta se dešava? Ozbiljnin tonon je nastavija.
- Kako misliš, Alene?
- Pa šta ja znan, moga si skužit kakav san, neman pojma oću li ja moć išta napisat za vas, presing mi je to, a užasan san kad mi je presing, 'naš?
- Skužaj ti, moran ić. Ajde ti razmisli, pa mi pošalji poruku ili me nazovi, da ti objasnim o čemu se radi. Ajde pozdrav.
Dali smo gol. Sjever je podivlja. Mali Palaversa mi se sviđa. Mene vata panika i noge su mi malo vodenaste. Bartulu na faci niču upitnjaci, dok ni ja sebi neznan objasnit. Neko mi je ponudija da pišen za portal. Alen + portal = fijasko. Jednostavna matematika. Meni se ne da zavezat špigete, a ovaj mi sto posto oće neke rokove dat. Prvo i osnovno, potrudija se pročitat sve. Pa ja nisan pročita sve šta san napisa. Odakle mu broj? Pa ima na fejsu masu stvari koje su konkretnije od ovoga moga. Ajde okej, znan ubost nekad, al ono. Um mi je urla, nisan zna šta da mislin. Reka san sebi, idemo razvalit ovaj Slaven i iden mu poslat poruku.
Niti smo razvalili Slaven niti san mu posla poruku.
